Veliki pesimista preobrazio se u starosti u optimistu, kada je konačno stiglo priznanje njegovoj filozofiji. Bio je nemački filozof idealista, klasični predstavnik pesimizma, volja je bila osnova svega, a cilj nirvana (budizam).

slika 1 as Moj psihijatar, Schopenhauer

“Sva istina prolazi kroz tri faze. Prvo je smešna. Drugo, nasilno je suprotna. Treće, prihvata se kao nešto samoočigledno.”

Artur Šopenhauer (Arthur Schopenhauer) je rođen 22. februara 1788. u Gdanjsku. Otac mu je bio poznat po svom nezavisnom karakteru i zbog svoje ljubavi prema slobodi. Majka mu je bila jedna od najomiljenijih spisateljica tog vremena i bila je snažna intelektualna individua.
“Karakter ili volja nasleđuju se od oca, a intelekt od majke.”
Međutim, njegove svađe sa majkom donele su mu mnoge poluistine o ženama, o kojima je pisao u svojim delima. Njihov odnos se sve više pogoršavao, da bi na kraju i prestao da postoji.
“Ti si dosadan i nesnosan, i meni je veoma teško da živim sa tobom. Sve tvoje dobre osobine pomračilo je ubeđenje da si suviše pametan i učinilo ih nepodesnim za svet, prosto zato što ne možeš da savladaš svoj bes da znaš sve bolje nego drugi.”
Odnos se završio na najgori mogući način: majka ga je oterala iz kuće, jer je smatrala da u porodici ne mogu postojati dva genija, a on joj je na to rekao da će potomstvo pamtiti njeno ime samo zbog njega.
Nakon toga, doživljava susret sa ljubavlju i svetom, i posledice toga uticale su na njegov karakter i na njegovu filozofiju.
Naime, on smatra da se stvarnost ne može racionalno shvatiti, jer je ona u osnovi iracionalna. Šopenhauerova filozofija se naziva filozofija voluntarizma jer je volja osnov svega. Volja je osnov stvarnosti i unutrašnja suština pojava. Ona nije uzrok pojava, već su pojave različiti oblici njenog ispoljavanja.
Evropa koja je izgubila veru u ideale i napore, 1848. godine dočekala je sa oduševljenjem njegovu filozofiju. Napad nauke na teologiju, socijalističko optuživanje zbog rata i siromaštva pružili su narodu mogućnost da poveruju u njegov način razmišljanja kao jedan od onih koji mogu da daju objašnjenja.

slika 2as Moj psihijatar, Schopenhauer

“Sudbina meša karte, a mi igramo”

Suprotstavljanje različitih manifestacija volje izaziva bol i patnju. Zbog toga je ovaj svet najgori od svih mogućih svetova. Čovek je zbog nedostatka životnog smisla u suštini nesrećan i nezadovoljan. On može privremeno savladati patnju saosećanjem sa drugima, posvećivanjem umetnosti, ali jedino pravo izlečenje je askeza ili nirvana. Ovakav način razmišljanja je bio osnova njegovog pesimizma.
“Bol ne nastaje iz nemanja, nego iz htenja da se ima, a ipak se nema.”
“Po onome što činimo saznajemo ko smo, kao što po onome zbog čega patimo saznajemo šta zaslužujemo, jer nagradu i sramotu svako nosi sa sobom.”
“Kome ništa nije loše, tome ništa nije ni dobro.”

Strpljivo je čekao da bude priznat, ali to je došlo skoro pred sam kraj života. Ipak, sa ushićenjem je čitao sve članke koji su o njemu napisani. Vagner (Wilhelm Richard Wagner) mu je 1854. godine poslao jedan deo svog dela “Prsten Nibelunga” sa nekoliko propratnih reči kojima mu odaje priznanje.
Par godina nakon toga, 21. septembra 1860. godine, u Frankfurtu seo je da doručkuje i činilo se da se nalazi u najboljem zdravlju. Sat vremena kasnije našla ga je gazdarica kako još sedi za stolom, ali mrtav.
Najpoznatija dela su mu: “Svet kao volja i predstava”, “Metafizika lepog”, “Metafizika polne ljubavi”, “O stilu i pisanju”, “O geniju”.
“Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati sopstvenu.”

slika 3 as Moj psihijatar, Schopenhauer

“Čovek pun duha i u potpunoj samoći se izvanredno zabavlja svojim mislima”

Izvori fotografija: Drrosedale.com, Vikipedia.org


Sofija Balja nema želju ni da prikaže, ni da zapanji, ni da ubedi. Tekstovi će to učiniti.

Editors choice