Sticanje koje je samo sebi cilj, materijalna nadoknada za dobrotu, ljubav, velikodušnost, uživanje i sreću, kao bekstvo od onoga što nemamo u samoći i privatnosti, vidimo svuda oko sebe u ovom nesrećnom, prevarantskom potrošačkom svetu, koji izjednačava dobrotu i davanje sa glupošću i naivnošću. Ali vidimo i pojedince učaurene u svom svetu, koji jedini izlaz ka materijalnosti nalaze u preziranju i negiranju.
Kako da balansiramo između ovih krajnosti? Materijalnim dobrima ne možemo nadoknaditi bračnu sreću, ostvarenost u materinstvu, prijateljstvo, ljubav, opuštenost i unutrašnji sklad. Odricanjem i preziranjem materijalnog nećemo doprineti svom miru i unutrašnjem balansu, niti ćemo povećati svoje kapacitete za ljubav i sreću.
Balans između materijalnog i duhovnog proizilazi iz duhovnog. Unutrašnje bogatstvo treba da se izjednači sa materijalnim. To je prirodno i podržava razvoj, promenu, svesnost i čovečnost.
Ali to je disciplina koja zahteva da poznajete i vrednujete svoje unutrašnje dubine, da razrešavate svoje blokade i menjate koncepte koji vas ograničavaju.
