Naši srebrni momci

Naši srebrni momci

Nije zlato, istina, ali sija i jače. Nije prvo, ali su naši po mom mišljenju daleko ispred prvog mesta.

Moram priznati nisam veliki poznavalac košarke, ali ovako bitne utakmice reprezentacije se zdušno prate u sve dresu ʺSrbijaʺ. Navijala sam kao da su mi svi oni nekakav rod, pogotovo u ovvih poslednjih ključnih utakmica. U ovoj poslednjoj, srce je moglo posle svake američke trojke da mi stane, idi bre, oni ko životinje navalili na koš. Dobro de, eto vam, dobili ste zuto, nek vam sija u Americi. Svaka čast pobednicima, da se razumemo, svemirska igra.

Ne znam kako bih preživela da pratim svakodnevno sport tim tempom i sa tom strašću. Od ovoga moz se rikne.

A mi?! Mi imamo nešto vrednije, nešto što ne može da zameni ni zlato ni sve pare ovog sveta, mi imamo tim! Kao što rekoh, nisam poznavalac sporta, biće da sam bolja sa ljudima, ali kao neki potpuni laik mogu sa punim pravom da kažem da ono što sam videla na terenu kod naših reprezentativaca retko da se može videti kod nekih drugih timova. Ono je bila ljudi moji, ljubav, drugarstvo, uživanje, zabava, sreća, timska igra! Svi ste to videli i verujem da delimo mišljenje.

To su kako dobri sportisti, ne, pardon, izvanredni sportisti, tako i sjajni ljudi. Dominantan utisak ove poslednje utakmice u Madridu mi je kako smo fascinantan narod koji ume da se raduje i kad gubi, i da do kraja veruje u svoje. Kad vidim koko pobednici mehanički zakucavaju, ne uživajući toliko, naše srebro mi je još milije. Lep momenat je bio u poslednjoj četvrtini, kad su nas ovi uveliko drali sa velikom razlikom, mi zakucamo po koju dvojku, a svi sa klupe i tribina na noge, aplauz, radovanje, bodrenje kao da je presudni poen. Gore svi u kafićima, na ulicama, u kućama. Srbija! Mi i gubimo sa stilom, zato smo i veći pobednici, mi smo i moralni pobednici. Čitava Srbija se radovala.

Hvala Vam momci!

nasi srebrni momci Naši srebrni momci

Ovo je jedan od perioda kada se osećam ponosno što sam srpkinja. Drugo mesto na svetskom prvenstvu, ej, nije mala stvar! Svaka Vam bre čast od sveg srca. Odličan ste posao uradili. Zbog Vas se za Srbiju čuje i u drugom svetlu, onom najlepšem-sportskom. Vi, kao i ostali naši vrhunski sportisti vraćate nama mladima nadu da nije baš sve izgubljeno u ovoj našoj maloj zemlji. Podsećate da smo upravo mi zemlja sporta, košarke, kulture, dobrih sportista i ljudi. Bacate sve negativne priče o Srbiji u senku i na videlo izlazi srebro!

Vi ste nama broj jedan, vredniji od zlata!

Srbija Vas voli, Srbija Vam se klanja, Srbija se zahvaljuje.

Izvor fotografija: mondo.rs, sportexpress.rs

Anđelka Popadić