1/2

Ne znam za vas, ali danas u ranim tridesetim, ja verujem da su nas dobro učili kada su govorili da pravi muškarac, šta god taj pridev značio, neke stvari treba da sačuva za sebe. Bespogovorno i za sva vremena. Tokom ludih, nadobudnih i ranjivih pubertetskih godina gadilo mi se sve što čak i iz daleka podseća na opšte mesto i tradiciju. Ima nečeg specifičnog u tom ludilu koje nastaje kao posledica opčinjenosti odrastanjem i onim lepim stvarima koje odrastanje podrazumeva. Kasnije, i one, ne tako lepe, dođu na red i mi se budimo, kao što je zapisao Miroslav Antić – “unezvereni od čuđenja”.

ryan gosling in suit O čemu muškarci ćute

Muškarci se nerado “otvaraju”

Lično, više nemam potrebu da se igram uloge “sam protiv svih”, jer znam da razlučim kada je to stvarno potrebno, a kada bi to bila ona tipična adolescentska poza. Čist manirizam. Zbog toga, a možda me i vreme, odnosno kultura u kojoj živimo, utvrđuje u tome, mislim da je jedan iz čitavog korpusa zastarelih stavova kojima nas, kao klince, kljukaju, nepogrešiv. Muškarci obično ćute o onome što su ih učili da nije dostojno da govori, priznaje, otkriva jači pol. Tako je bilo oduvek. Setite se svojih introvertnih, ćutljivih očeva koji radije komuniciraju gestikulacijom i ponekad tako dugo smišljaju odgovor na jednostavno pitanje koje im postavite. Danas, kada se više nego ikad “sve što kažete, može upotrebiti protiv vas”, to je jedini pravi put.

Editors choice