Od malog žira moćna hrastovina postaje. Ova jednostavna i vrlo živopisna fraza je svima jasna, dok njena poruka nas sve može podstaći da uložimo napor u onim ranim fazama bilo kog projekta. Sve ima svoj početak. Bila to karijera, ili poduhvat iz sna, odnekud moramo početi, bez obzira na to koliko se malo ili beznačajno činilo na samom početku.

Ova fraza, u svom najdirektinijem obliku mi je pala na pamet ove nedelje. Išao sam na pomen  dobroj prijateljici i koleginici sa posla, Vangari Mati (Wangari Maathai). Ova dobitnica Nobelove nagrade poreklom iz Kenije je bila inspiracija i vid ohrabrenja za mene od prvog trenutka kada smo se upoznali i kada smo počeli da radimo zajedno, 2004. godine. Njen pozitivan stav prema životu, vrlo jasan prilaz problemu i entuzijazam, čak i u teškim vremenima su inspirisali živote mnogih ljudi. Imao sam sreće da je upoznam iz prve ruke i pričam sa njom, dok smo putovali u Japan, Norvešku, Francusku, Keniju i Kongo.

Za mnoge, Vangari je bila drvo-dama. Iako je njen rad zalazio mnogo dublje i imao mnogo veći uticaj nego što se možda čini, bila je najpoznatija po tome što je osnaživala žene u Keniji da se bave zasađivanjem drveća. Gajeći malo drveće iz semena i prodajući ih šumarima, žene iz siromašnih porodica su dobijale mogućnost da preuzmu kontrolu nad svojim životom, i prehrane svoje porodice. Snažni efekti takvog ohrabrujućeg stava su bili ti da, ovim malim postupkom, žene su uživale zalužene vrednosti i svoje pravo glasa. Postale su bitne. Povrh svega, spašavale su svoje okruženje i drveće od industrijske obrade, i poboljšavale uslove zemljišta i navodnjavanja, što je neophodno za obradu, preživljavanje, pa čak i zaradu.

Vangari je nedavno umrla, i prijatelji i kolege su se okupili u znak sećanja na nju. Bacilo me je na razmišljanje to koliko je prilika propušteno zato što nismo uvideli potencijal u našim delima, ili ako smo bili nestrpljivi po pitanju rezultata. Suviše često, uvidevši napor potreban da bismo pokrenuli određeni projekat, možemo postati demoralisani. Želimo rezultate odmah i sada. U većini slučajeva, život nije takav. Zapravo, kako još kažu: lepota života nije u krajnjem odredištu, već u putovanju. Moramo uložiti napor da bismo na kraju uživali u  plodovima svog rada. Počeci zaista često možda ne obećavaju, ali od nečega moramo krenuti. Moramo da zasadimo seme sopstvene sudbine. Promena ima svoj početak.

Lako je ugušiti se preplavljeni težinom problema sa kojima se suočavamo. Jako često, ljudi se osećaju nesposobno da nešto promene, pa zašto se uopšte upuštati u tako nešto, pre svega? Ako ljudi širom sveta, ljudi koji su izašli na ulice i borili se za promene, nisu uspeli u tome da se njihov glas daleko pročuje, onda bi mnogi još uvel živeli pod jarmom tiranije i ugnjetavanja. Apatija je virus kome ne bi trebalo da ima mesta u našem svetu. Previše je toga na šta treba da zažmurimo i dozvolimo životu da nastavi dalje svojim tokom, bez našeg mešanja. Mnogo je lakše žaliti se, nego, zapravo, preduzeti nešto.

Svaki razvoj ima svoj početak. Može početi jednom mišlju. Ova misao je negovana diskusijom i interakcijom sa ostalima, dok ne dođe vreme za delanje. U Srbiji, kao i bilo gde drugde, dokazano je da ljudi mogu da promene svoje živote, ako otelotvore promenu koju žele da vide. Svi možemo stvarati promene.

Vangari je imala običaj da nam priča vrlo jednostavnu, ali efektnu priču o ptici kolibri. Želeo bih da je podelim sa vama. Jednog dana, bio je veliki požar u šumi i sve male životinje su se jako uplašile. Slonovi, lavovi i žirafe su se borili za svoje živote. Svako stvorenje je bežalo glavom bez obzira pred vatrom, ili stajalo zatečeno od straha. Svi, osim jednog malog kolibrija. Ova majušna ptica je rešila da nešto preduzme. Gasila je šumsku vatru vodom iz svog malom kljuna, koju je sakupljala u potoku. Ovo je radila iznova i iznova, sa nekoliko kapi svaki put. Videći šta kolibri radi, slon je zaustavio pticu i upitao je šta to radi. ”Šta mislis da ćeš postići time? Vatra je ogromna, a ti si jako mala“, rekao je slon. Nedotaknuta ovime, ptičica je smireno odgovorila: |“Radim najbolje što mogu.“

Ohrabrujem vas da uložite napor. Do bilo čega da vam je stalo, šta god da vas pokreće, interesuje dovoljno da vas natera da ustanete iz stolice i uradite nešto. Jednostavno, uradite to. U spostvenom životu, ili generalno govoreći, čak i najbanalniji učina može biti ohrabrujuć i može promeniti nešto. Makar izađite i zasadite drvo.


Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.

Sa engleskog prevela Tamara Ognjanović

Editors choice