Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

Zašto je odluka da životu uvek kažeš “Da” najbolja odluka koju možeš da doneseš? (BLOG)

Prolećna styling formula: Hrabri printovi i jarke boje

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Definicija sreće: Kako da zasijaš svojim unutrašnjim sjajem?

Ponosna na svoju jedinstvenost: Da li znaš koji je tvoj faktor?

Misliš da je chic fashion business look nedostižan? Razmisli još jednom!

Wannabe editorijal: The Land of Melancholy

Nova prolećna H&M kolekcija je stigla i ovih 5 komada su apsolutni must have

8 razloga zašto je broj 89 nova senzacija u beauty svetu

Odlazak legende: Josif Tatić

Odlazak legende: Josif Tatić

Josif Tatić – takva legenda i veličina, da se nije mogao nazivati samo glumcem ili samo čovekom. Uz njega je nekako potpuno prirodno uvek stajao augmentativ, pa smo uglavnom čuli za Tatića ljudinu i Tatića glumčinu.

Rođen je 13. aprila 1947. godine u vojvođanskoj prestonici. Odrastao je u staroj glumačkoj porodici, pa je još od malena spontano postao deo pozorišnog sveta. Kao dete igrao je devojčicu u predstavi “Madam Baterflaj” (Madama Butterfly) i nesvesno pekao glumački zanat.

Ipak, u ranoj mladosti se isprva činilo kako se opire svom životnom putu, jer je u jednom trenutku silno želeo da bude bokser. Ali prvim nokautom u sportskoj karijeri sudbina je jasno rekla svoje. Nije trebalo da bude išta drugo nego glumac, a time je bio sve.

Iako je odrastao u Novom Sadu, Beograd je za njega postao dom. Onog trenutka kada je upisao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, njegov radni i životni vek bio je u znaku glavnog grada.

Filmovi i predstave u kojima je igrao broje se desetinama. Svoju prvu filmsku ulogu je odigrao u filmu Vladimira Pavlovića “Deca vojvode Šmita”, a kultne uloge je ostvario u filmovima: “Tri karte za Holivud”, “Vizantijsko plavo”, “Za sada bez dobrog naslova”, “Poslednji krug u Monci”, “Profesionalac”, “Turneja”…

Vraćali smo se sa turneje iz Australije i u Atini prelazimo u JAT-ov avion za Beograd. Ali avion ne poleće jer se čekaju neki VIP gosti. Stiže delegacija na čelu sa patrijarhom Pavlom. Prođu pored nas, odu napred, poleće avion, a Tale se diže i kreće. Pitam ga gde će, a on odgovara da ide da pozdravi patrijarha Pavla. Znam koliko smo popili na aerodromu, pili smo i u avionu čekajući VIP goste, molim ga da to ne radi, a on me otkačinje: "Ćuti, ti Jevrejinu, ovo je moj patrijarh!" A pritom je on bio ateista. Ode Tale, nije prošlo dve sekunde i vraća se. Pitam šta je bilo, a on mrtav ozbiljan odgovara: „Izgleda da me nije prepoznao!” I danas kad se setim kako mi to saopštava, vrištim od smeha – seća se Predrag Ejdus. #josiftatic #predragejdus #nacionalnaklasa

A post shared by Balkanski Kulturbunt (@balkanbunt) on

Poslednjih godina igrao je uglavnom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali je tokom života bio na scenama i drugih pozorišta širom nekadašnje Jugoslavije. Jednom prilikom je i rekao: “Od rođenja pa do smrti, od kolevke pa do groba u pozorištu sam proveo najlepše doba.”, i time pokazao koliko je velika njegova ljubav prema teatru. Poslednja velika pozorišna uloga je bila u “Hadersfildu”. A većina će ga pamtiti po “Šovinističkoj farsi” i čuvenom Jatagancu iz “Boljeg života”.

Bio je strasan, neobičan, omiljen, pravi boem i legenda. Još uvek se prepričavaju njegove anegdote i doskočice. Zbog ljubavi prema kartanju kažnjen je u Savezu komunista. Izbacili bi ga iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta da im nije doneo intervju u kojem Kardelj tvrdi kako nema ništa lepše od partije preferansa sa društvom.

Imao je burnu mladost: rakija, vino, pesma i kafana, a kada bi ga pitali za takav život, rekao je uz smeh da žali što mu mladost nije bila još burnija. Smirio se tek u poznim godinama uz suprugu Bebu i kćerkicu koja nosi ime njegove majke – Hristina.

Slavni Oliver Stoun (Oliver Stoun) je gledajući “Spasioca” video fizičku sličnost između sebe i Tatića. Raspitivao se za srpskog glumca, propitujući Gagu Nikolića koliko je dobar ovaj čovek što liči na njega.

U februarsko veče preminuo je slavni glumac u svojoj 67. godini. Samo je zaspao. Umetnik, otac i suprug, legenda. Nenajavljeno, tiho, u noći. “Postoji put koji namernike bira, tajnovit drum uvek najboljima sklon, jer nekad nebo samo crne dirke svira i traži notu za taj ton.”

Otišao je. Nadamo se da je na nekom mestu sa pogledom na reku gde je dan pecanje, a noć “daske koje život znače”.


Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.

Editors choice