ONE: Starija

ONE: Starija

Ko su sve ONE?

21h. To mu daje još 7 minuta. Iz crnog Ralph Lauren kaputa vadi paklu Sobranie-a, koju do savršenstva uvežbanim pokretom, dočekuje zippom. Čeka par sekundi da sveže mokrom ulicom prođe taksi, kako bi ostao u tišini mraka, i tek onda pali. Voli zvuk prvog dima, dok očima fokusira zapaljeni kraj. To mu je dokaz da je sam, i još jednom, ako ne i večito – neometan. Leđima i desnom, crnom Prada cipelom, naslanja se na oronulu zgradu, stapajući se u njenu jednobojnost. U pravu ste. Crna nije boja. Ali je način života. Pogotovo ako ima zlatan filter.

21:04 – oseća vibracije telefona u džepu. ”Ova je nervozna” – govori njegov smešak jedne strane usana. Tri minuta kasnije, cigaretu gasi o ugao Svetosavske i Knjeginje Zorke i kreće ka ulazu.

Ona otvara vrata.

- Kasniš!

- Varaš!

- Šta?

Prolazi pored nje, očešavši se o rame njene providne Wolford bluze i oseća Stari Chanel 5 u preprskanoj količini.

- Mislila sam da vi samo ćutite i jebete.

- Prosta si.

- Molim?!

- Ko smo to mi?

- Pa vi… Mislim, ti si…

Prebrzo – okreće se prema njoj, grabi je za bluzu i kida dugmiće oberučke takvom silinom, da jedan udara u prozor, drugi u plazma televizor dijagonale 107 inča, a treći u Charles Rennie Mackintosh komodu. Pred njim stoji savršeno očuvano telo u poznoj trećoj deceniji života, kome onaj koga nema, nije posvećivao dovoljno vremena. A sudeći prema obimu grudi, divnom i solarijumski istretiranom stomaku, taj neko je baš grešio ili baš bio zauzet, ili – što je najčesći slučaj, znao je za bolje.

Nije se ni čestito zgranula, iz usta oivičenih Yves Saint Laurent karminom, iskliznuo je samo pokušaj samoglasnika i već je bila okrenta na vrata, sa rukama iza leđa i raširenih nogu. Jednom rukom držao je njene dve, dok je drugom skidao crni Hermès kaiš, a onda joj je istim i zavezao ruke, uvezao njenu kosu oko svog zgloba i uhvatio je u pesnicu, jako povukao ka sebi i još jače ušao u nju.

Njena vlažnost odala je njenu usamljenost, a sopstvene uzdahe zadovoljstva, prigušivala je polu-lažnim naporom.

Uhvativši je za potiljak, gurnuo joj je glavu bočno na vrata, liznuo uvo, zaustavio se na njemu i čujno samo za nju, prošaputao: Viči jer želiš!

Komšije ce obarati pogled u pekari posle onoga sto je usledilo. Svršila je brzo i glasno, on istovremeno i rutinski, a zatim se okrenula i dala mu ono što je prezirao – pogled:

- Hvala ti.

Uhvatio ju je za obraze, palcem za jedan, kažiprstom i srednjim za drugi kraj, držao 2 duge sekunde i onda pustio sa gnušanjem:

- Nikad tako ne pogledaj muškarca!

- Jebi me još! Želim da me jebeš još!

- Prosta si. Dodaj mi cigarete.

- Gde su ti cigare?

- Cigarete!

- Dobro, gde su ti cigarete?

- Ralf.

- Molim?

- Kaput.

- Zašto si tako naporan?

- Pssst, držao je kažiprst u vazduhu, a zatim ga lagano prineo usnama, gestikulirajući da ne progovara dok pali.

- Sobranie a? Smem jednu?

- Pogledao ju je prekorevajuće.

- Zar ne vidiš da…

Zaćutala je. On ustanovio tišinu u sobi i zapalio. Čulo se. Očima joj je pokazao da može da govori.

- Ti si neki fetišista?

- Samo kad su u pitanju mala stopala. Sa gađenjem pogledao je njena.

- Au izvini molim te, jel mogu sad pljugu?

- Cigaretu.

- Dobro. Cigraretu. Molim te.

- Ne moli me. Koliko gori?

- Šta?

- Ništa. Prevrnuo je očima i ponudio je.

- Nemoj to da mi radiš, muž mi prevrće za sve.

- Samo tebe izgleda ne prevrće.

- Prestani da budeš drzak, neću te više kontaktirati.

- Reci ”zvati”, inače, ne postoji drugi put.

- Molim?

- Videćes me samo večeras.

- Pa kako zarađuješ, ako si kod jedne žene samo jedanput?

- Ko kaže da sam plaćen?

- Molim?

- Već je sve naplaćeno.

- Šta? Kako to misliš?

- Skoro sve. Osvrnuo se oko sebe, na komodi našao Bergner otvarač za vino i rešeno krenuo ka prozoru. I dalje neobučen, osvrnuo se prema njoj, i krenuo da urezuje linije na njemu.

- Je l’ ih vidiš?

- Šta radiš to?! Zašto radiš to?!

- Ne treba kusur.

- Pa pobogu vide se, naravno da se vide, prestani, treba to da gledam svaki dan.

- Upravo. Kao sto vidiš, biću ovde svaki put kada budeš gledala kako se ove linije presijavaju na prozoru.

- Ima da zamenim prozor.

- Možda treba i muža.

- Šta ti znaš o mom mužu?!

- Znam da ima ženu kojoj fali mnogo više od njegovog prisustva.

- Ko si ti da osuđuješ?! On radi. On mnogo radi!

- Da se primetiti po veštačkom kaminu.

- Odlazi.

- Hoću. Samo da završim. Digao je cigaretu u vis kako bi pokazao šta.

- Jebi me još jednom molim te!

- Rekao sam ti da ne moliš.

- Samo jos jednom.

- Dođi.

Krenula je prema njemu.

- Četvoronoške.

- Molim?

- Na kolena, na ruke, pa putem tepiha do mene.

- Ponižavaš me.

- Samo jer mi dozvoljavaš.

Kleknula je na kolena, učinila nešto što je bio pokušaj zavodničkog pogleda i četvornoške krenula prema njemu.

- Sporije.

- Krenula je da se umiljava. Žena od 38. godina, vlasnica salona nameštaja u koji nikada nije odlazila, bogato udata za muža čije pravo zanimanje nije znala, maćeha dvoje dece koja od nje nisu želela ništa više od koverte.

- Mjauči!

- Molim?

- MJAUČI!

- MJAUUu.

- Gadiš mi se.

Krenuo je da se oblači.

- Šta radiš to?! Ne idi, NE IDI!

- Sa poda vukla ga je za nogavicu crnih Marithé & François Girbaud pantalona.

- Imaš vremena do kraja ove rečenice da ih pustiš.

Pustila je i počela da rida.

- Marš iz moje kuće!!!

- Napokon! Hoću, dodaj mi cipele samo…

- Ma daću ti ja tvoje usrane cipele!

Krenula je besno prema njima sa namerom da ih upotrebi kao oružje.

- Hej!

Okrenula se.

Držao je upaljenu cigaretu na santimetar od portreta njenog muža. Ulje na platnu. Koštala je kao četiri godine studija njegove ćerke, koja ih je oboje mrzela.

- Ne bih voleo da mu je ugasim u oku. Mada, posle ovoga što je video (aludirajući na pogled slike), manje bi ga bolelo od tvog ponašanja. A sada, cipele, molio bih te.

Četiri minuta kasnije našao se na ulici. Na broj koji počinjao je sa +971 poslao je poruku:

”Prozor”


Danijel Čehranov je diplomirani muzički producent. Voli da pušta tri techno ploče istovremeno, ali i da uživa u jednoj deep house-a, da gleda derbije nižeplasiranih timova Premier lige i devojke koje znaju da pričaju. Gledaće vam u patike i teraće vas da eksirate. Nikad neće biti ozbiljniji od vas.