Dvadeset i prvi vek obeležen je znakom “smart”, gotovo na svim aspektima. Pametan čovek sa svojih deset prstiju kreira svoje okruženje, smišljajući pametnih stvari, koje pomažu ljudima u njihovoj svakodnevici. U gotovo svemu se nalazi mali kompijuter. U satovima, automobilima, beloj tehnici, mobilnim telefonima… Sve je digitalizovano i “pametno”. Da li ga toliko pametnih stvari zapravo čini glupljim, pitanje je koje zahteva kompleksniji odgovor. Mnogi su pomislili da izumom velike “pametne” kuće neće moći da se ide dalje, ali u povoju je i koncept “pametna garderoba“. Na prvi pogled suludo futuristički, ali malo koga ne interesuje šta ga čeka u budućnosti.

neontekst Kakva je to pametna garderoba?

Od garderobe se obično očekuje da je kvalitetna, udobna i lepa. Kada se tome doda neka novotarija to samo može da poveća želju za njom. Krajem devedesetih modna kuća Zekstra na tržište je izbacila muška odela koja nisu mogla da se isflekaju. Materijali od kojih su bili sašiveni u sebi su imali odliku teflona, tako da su od sebe odbijali tečne materije koje bi slučajnim ili namernim prosipanjem mogle da ostave fleku.

Dafttekst Kakva je to pametna garderoba?

Tim naučnika i tekstilnih dizajnera u SAD-u okupio se oko iste ideje i uz pomoć nanotehnologije počeo da razvija koncept “pametna garderoba”. Nanotehnologija je manipulisanje atomima, molekulima i materijalima radi formiranja struktura na skali nanometra. Nanometar je inače milijarditi deo metra. Ove nanostrukture obično pokazuju nova svojstva ili pojave u kvantnoj mehanici. Ričard Fejnman prvi je još 1959.godine ukazao na neke potencijalne kvantne prednosti minijaturizacije. Veliki napredak predstavljao je izum epitaksije molekulskim snopom Alfreda Čoa i Džona Artura u Belovim labaratorijama 1968.godine i njen razvoj tokom sedamdesetih godina, koji je omogućio kontrolisano uklanjanje pojedinačnih atomskih slojeva. Naučnici su napravili određeni napredak u gradnji uređaja, uključujući računarske komponente, u nanoskalama. Veći napredak postignut je inkorporisanjem nanomaterijala u druge proizvode, kao što su zaštitni svojevi odeće otporni na prljanje i flekanje, a u oblasti kozmetike i nevidljive kreme za sunčanje.

54 84 imagetekst Kakva je to pametna garderoba?

Ako bi pametna garderoba zaživela ovih dana, sigurno bi imala mnogo pristalica. Svi oni koji slepo prate modne trendove i uz njih svi oni koji su zavisni od novih gedžeta. A kako bi se drugačije zvala ova garderoba ako ne gedžet?!

Pametna garderoba, zapravo materijali od kojih bi ona bila dizajnirana imali bi niz novih funkcija u odnosu na garderobu koju danas poznajemo i koristimo. Zvuči nemoguće ali takva garderoba bi se samoodržavala i čistila. Džmper ili končana bluza u sebi mi mogli, pored toga što su napravljeni od prirodnih materijala, da sadrže i žive mikroorganizme koji bi ukoliko bi se šav rasparao ili se namerno stvorila neka poderotina i rupa umesto vas istu rupu nakon određenog vremena i zakrpili. Ovakav garderoba ne bi vapila za pranjem na visokim temperaturama, dovoljno bi bilo da se redovno luftira i istresa poput tepiha.

luminous jackettekst Kakva je to pametna garderoba?

Idejni tvorci ovakvih materijala na umu su imali i hronične bolesnike od srčanih bolesti, recimo. Košulja napravljena od pametnog materijala znatno bi olakšala posao lekara koji pregleda hroničnog bolesnika. Takva pametna košulja bila bi u stanju da zapamti puls, pritisak, telesnu temperaturu osobe koja je nosi. Košulja bi zamenila zdravstveni karton i u sebi bi sadržala hronologiju i istoriju jedne bolesti, koja se do danas arhivirala i čuvala ili na papirima ili na računaru.

Naučnici su pametnu garderobu, naravno, uspeli da prilagode i muško- ženskim ljubavnim odnosima. Oni tvrde kako bi ovakva garderoba pomagala pri traženju idealnog partnera. Pamteći mirise i reagujući na određene pokrete, pametna garderoba bi nalik magnetu privlačila ili odbijala osobe koje bi se nalazile u našoj blizini.

fashionsolution2tekst Kakva je to pametna garderoba?

Pametna garderoba će svoju promociju i eksperimentalnu namenu imati u redovima vojske SAD. Vojna uniforma napravljena od pametnih tkanina imala bi efekat kameleona, i lako bi menjala boju u zavisnosti od okoline u kojoj se vojnik nalazi. Pored toga ona bi onome ko je nosi pomagala u preživljavanju u teškim uslovima tokom rata, jer bi znoj i urin upijala i pretvarala u vodu. Pametna garderoba uz sve to imala bi moć i regulisanja klimatskih uslova, jer bi se jedna bluza ili majica mogla prilagoditi temperaturi koja je napolju. U isto veme isti džemper, u zavisnosti od godišnjeg doba, mogao bi i da greje i da hladi.

Bez sumnje bliska budućnost će nam doneti garderobu fascinantnih tehničkih mogućnosti. Da li će takva garderoba biti i lepa sledeće je pitanje koje se nameće. Može li nešto što je do te mere surovo praktično u isto vreme da bude moderno i lepo? Da li će samoobnovljive i samoodržive tkanine vremenom ubiti industriju mode, koja se vekovima unazad održava zahvaljujući cepanju, habanju i propadanju stvari koje nosimo? Da li će baš jedne pantalone koje se uslovno rečeno same peru i peglaju, i koje menjaju boju moći da nas zadovolje i budu adekvatan supstitut za nekoliko različitih pari koje trenutno imamo u svom garderoberu?

Sa druge strane futuristički i pametni materijali mogli bi da prošire vidike i razbuktaju maštu dizajnera. Futuristički materijali zahtevaju i futuristički pogled na modu, ako bi se osvrnuli na ličnosti sa domaće scene ko bi takve materijale, imajući u vidu njen modni rad, uspeo da “ukroti” i ukroji bolje od Olje Ivanjicki? Verovatno niko sem nje, ali najveći domaći futurist koji je zaslužio da dizajnira ovake materijale, na nesreću nas koji ćemo ih nositi, više nije među nama.

Milivoje Čolić

Editors choice