Patetika ubi romantiku

Patetika ubi romantiku

Kazaše mudri ljudi – tanka je granica između ljubavi i mržnje. Meni se sve čini ovih dana da ona distanca između zdrave doze romantike i patetike polako, ali sigurno bledi i još je nezgodnije koketirati sa tom podmuklom granicom nego sa onom koja deli ljubav i mržnju. Zbog svih opštepriznatih standarda koje savremeno društvo nameće, pojedoše nas frustracije usled manjka simpatičnih, neobaveznih romantičnih gestova.

Muškarci su ovakvi, muškarci su onakvi, ne kupuju cveće, ne pale mirišljave sveće, ne vode na romantične šetnje pored reke, ne šapuću ljigave stvari na uho, ne ljube se na kiši, ne, ne, ne… A gde su žene? Priznajem, i ja sam na sav glas kukala što nam život postaje suviše brz i haotičan da ne možemo više vremena da izdvojimo za neprocenjive romantične trenutke. Kad ono, međutim.

Ne daj se romantko1 Patetika ubi romantiku

Ne daj se, romant'ko!

Volimo da se bahatimo, pa udarismo po romantici bez rezerve i štednje! Zapravo, malo šta je tu ostalo od romantike. Možda su nam potrebne operacionalne definicije oba termina da bismo jasno razgraničili do koje mere smo umiljato simpatični, a kada se pretvaramo u patetične ljigavce. Gde je granica dobrog ukusa? Patetika se prepoznaje, o još kako. Romantika ne stvara nagon za povraćanjem – ona je elegantna i neposredna. U patetici nema ničeg lepog i elegantnog: “Ne mogu bez tebe, sunce moje, ljubavi moja jedina”, “Šta će mi život bez tebe, dragi”, “Bebo moja, poklanjam ti svoje srce zauvek” – zvuči li ovo romantično? Pre jadno i očajno.

A ako je verovati našem surovom virtuelnom ogledalu stvarnosti, Facebooku, svakog dana napredujemo u svakom pogledu – takmičeći se ko će postaviti jadniji status, citirati patetičniji stih, napraviti ljigaviji album sa slikama – sve same mede, bebe, duše, cice i mace, kuce, itd. A ti patetični ljudi ne bi ni kačili te patetične stvari da neki treći zaludni pohlepnici ne stvaraju nepodnošljivo patetične pesme, satkane od “iskrenih emocija”. U ljudskoj je prirodi da naginje ka drami, preuveličavanju, pa patetika ima pogodno tle da se raširi poput zarazne bolesti, ujeda, nagriza. Treba je saseći u korenu i dozvoliti čistoj romantici da prodiše.

Ljubite se na kiši, relaksirajte udvoje u toploj kupki okruženi mirišljavim svećama, šapućite slatkaste nadimke jedno drugome, kupajte se goli u reci, šetajte parkovima, držite se za ruke, volite se. Patetiku ostavite tamo gde joj je i mesto – kilometrima po strani.


Tamara Ognjanović, student pedagogije i perfekcionista do ludila, dan ne započinje bez ledenog ness-a i muzike, koja je njen smisao života i, po njenom mišljenju, definiše osobu. Zna napamet ceo serijal “Prijatelja”, koji su joj najbolji sedativ. Veruje u moć pogleda. “I don’t like defining myself. I just am” kaže i citira njenu večnu inspiraciju, Britney Spears.