Ljubav je kao Zmaj. Svi ga se plaše i beže od njega, a ne znaju da Zmaj piše pesme i savršeno pravi torte.

Drage dame, sedim danas popodne u kafiću. Uživam u kafi, suncu i vetru. Držim lap top na kolenima s namerom da Vam pišem o svadbi na kojoj sam bio ovog vikenda. O ljubavi i braku iz ljubavi. O poslednjem Zmaju kojeg ja znam.

Međutim, pored mene sedi neki par. Pričaju o ljudima, vezama, novcu. Ja sam nepristojan, “odvojio sam uvce” – slušam.
I muka mi je naravno.
‘Ajde što su mladi i na prvi pogled normalni, nego sam iz svoje polučasovne špijunske karijere saznao da studiraju jedan prestižan fakultet u Beogradu.
Međutim pored svega toga njihovim dijalogom dominiraju termini – kul gajba, ima love, nema love, separe, oni fazoni, Vanila, ćale mu kupio kola, neke fore, stavila silikone, šabani, kul ljudi, bla bla bla . . Na kraju tip kaže za nekog svog prijatelja “ma on bi da bude kul, ali nema kinte”.

U Srbiji od 100 % bogatih ljudi do 35 godine, 90 % izdržavaju i guraju roditelji. Roditelji ratni profiteri ili delovi organizovanih lanaca državne korupcije. Onih 10 % otpada na kriminalce u pokušaju i poneku svetlu tačku u ovom mraku.
Takva zombi deca, žive pod ukradenim staklenim zvonom u ovom šupku planete.

Nisam mračan. To je realnost. Ne znam pouzdano za svet, ali za Srbiju sam siguran da imamo pandemiju zombija. Zombija koji žive živote duboke kao listovi časopisa u boji. Sve je nekako šareno i lepo na oko, samo što nije stvarno, nego šarena slika časopisa koji se čita uz veliku nuždu u wc-u.

Videli zombiji holivudski glamur na TV-u i zaključili da oni mogu isto tako.
Lepo je biti maštovit i samouveren, ali je još lepše biti realan.

Evo na primer, ja ne pratim domaću muzičku scenu. Imam problema sa stomakom, lekar mi je zabranio špikovanu govedinu i nerviranje bez preke potrebe. Jedna od stvari koje sam se odrekao je i domaća estrada. I juče k’o za baksuz vidim Anu Nikolić. Objavila album po imenu “Mafia Caffe”. Paraćinska mafija. Nadaleko čuvena po svojoj bitnosti u internacionalnoj kriminalnoj estradi.

Ok. Kapiram.

U Srbiji svaki klinac koji je držao ukraden pištolj u ruci, misli da je trgovac oružjem. Svako ko je završio “crtu” veruje da je narko-bos. Eskobar, ili bar Toni Soprano. Svaka tupača koja je “svirala u frulu” nekom “zajebanom” ili “uspešnom” tipu u njegovom džipu, tripuje da je Samanta Džons. Svaka koja zna sva slova misli da je Keri Bredšo.

Tako umišljeni u likove koje su videli na ekranu nos drže najviše što mogu iznad septičke jame u kojoj su se rodili. U kojoj se i dalje dave.
Tatini sinovi. Očeva koji se obogatiše jer su bili najnepošteniji u vremenu opšte bede. Sinovi “umetnici”, “biznismeni” i “mafijaši”. Ćerke tih roditelja koje vole da je opušteno, ne vole da im se mrači. Život od plastike, ljubav u džipu. Pobogu – pa život je livada puna letirića i cvetića. Naročito kad ti je pun nos.

S druge strane čujem kukumavke – kažu ljudi kriza emotivnih odnosa. Niko više nije normalan. Svi bi samo kombinaciju, pa bi ipak vezu, pa ipak opet kombinaciju, pa svingeraj, pa harem, pa opet vezu.

Pa naravno da je kriza. Ponekad, ozbiljno poželim natrag ono konzervativno društvo. Umesto da sada iskreno vole jer su konačno slobodni, ljudi se ponašaju kao okrutne zveri uvučene u rijaliti život malograđanske rašomonijade.

Apsurd do apsurda. Što je više stihova Mike Antića u statusima na fejsu, to je manji fond reči modernih “zavodnika”. Koliko im je telo zdravo puno steroida toliko im je i duh zdrav, pun instant filozofije.
Na internetu se svakoj nadrkanoj kršini nađe bar pet budala dnevno koje joj kažu da je anđeo sa neba. Naravno, ne bi li jebali nešto za džabe. Te kršine se umisle do razmera da bi sex industrija propala da nije njih, a u svojoj dubini su svesne da gladno srce neće skoro nahraniti. I onda zamislite mešavinu kompleksa niže i više vrednosti u paketu.

Izraz nedojebana u 21. veku više nema nikakvog smisla. Dojebano – nevoljena – umišljena – e to je već to.
Ali one su same su krive za to.

Šarenu sliku na kraju krajeva ne možeš voleti, ali drkati na nju – svakako.

Eto hteo sam pisati o svadbi. O braku iz prave ljubavi. O braku koji je kao Zmaj koji pravi kolače. Htedoh reći da koliko sam bio srećan toliko mi se i srce steglo.
U govoru koji je držala mladina sestra, onako kroz suze je rekla – “Srećno Vam bilo, Vi ste najneiskvareniji i najčistiji par za koji ja znam” – i tačno je tako. Nema više takvih. Kao da je njihovo “Da” ubilo poslednjeg Zmaja u mom svetu.


Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima.

Editors choice