Poslovice 21. veka: A što se tiče morala, morala sam

Poslovice 21. veka: A što se tiče morala, morala sam

Pa, to zvuči kao nešto što bi rekla neka pametna plavuša, starleta ili sponzoruša. Pronađite reč koja je uljez u ovoj rečenici.

Bravo, jeste, pronašli ste iz prve. Nije bilo teško. Ali to što mi mislimo da nema pametnih među oblajhanim, nasilikonjenim i profiterski orijentisanim ženskinjem, to je čista predrasuda.

Osim ako nije prljava predrasuda. Uflekana našom zavišću, besparicom, dežmekastošću i precvetalošću.

Moderna poslovica, ponikla je iz vekova u kojima su žene morale da ignorišu moral, da bi uradile ono što moraju. Preživele. Nahranile decu. Sačuvale porodicu.

Mislite da je lako zarađivati nekim oblikom prostituisanja?

Ja mislim da je to krvav posao. Verovatno i ne možete dobro da ga obavljate, ako nemate prirodne predispozicije, specifičan talenat, radnu disciplinu i viši cilj.

Da, govorim o prostituisanju (bilo kojoj varijanti unovčavanja ženstvenosti) kao i o bilo kom drugom poslu. Jer svako najbolje radi ono što mu dobro ide, a svakome dobro ide ona oblast u kojoj je darovit.

Pa, ako sočna, izdašna plavuša, privlačna i seksi želi da se zakaluđeri, njena stvar, ima pravo. Ali to je samo suprotno od prostitucije. Istina je negde na sredini, kao i obično.

Žene koje su vrlo privlačne muškarcima, brzo nauče da mogu da ih uslovljavaju i iskorišćavaju, onako i onoliko koliko im ne smeta da to rade. Ili koliko ih pritiska moranje. One koje nisu veoma privlačne, a moraju da se unovče, nauče da budu veoma pristupačne.

Poslovice 21. veka A što se tiče morala morala sam Poslovice 21. veka: A što se tiče morala, morala sam

I jedne i druge takođe nauče da ne moraju to da rade. I da je pritisak moranja, samo jedan način da naprave izbor, a da prodaja ženstvenosti uopšte nije lakši način, osim što tako izgleda u trenutku kad nešto moraš.

Vrlo privlačne žene često vrlo preziru muškarce, što su tako plitki, što ih je tako lako izmanipulisati, što u njima ne vide ništa osim komada mesa. One ponekad izgrade zid hladnoće i odbojnosti i postanu nepristupačne i ogorčene, zahtevajući da ih muškarci ne tretiraju kao praznoglave barbike, nego kao ljudska bića. Da čudnog li zahteva! Žena ne može da pobegne od onog što jeste. Niti treba da beži. Niti mora. Takođe, ona ne mora ni da podlegne imperativu moranja i da svoju privlačnost i žensku moć tretira kao robu koja ima cenu. Osim ako ona uživa u toj igri. Voli da ih vrti oko prsta.

Poštujem tu veštinu, zaista. Ne ume to svako. Ja jedino umem svakoga da poštujem, vrlo dugo, sve dok nedvosmisleno ne dokaže da nije vredan nikakvog poštovanja. I takođe, kao i ogromno mnogo žena, svakodnevno moram mnoge stvari. Nema ko drugi. Nošenje odgovornosti za sopstveni izbor, može da bude nošenje bukagija, ili nošenje nakita, zavisi od stava o moranju. I moralu.

Moral me ne obavezuje ni na šta. Ne osećam pritisak moranja. Ono što me opredeljuje, to je svest i ljudskost.

I što se mene tiče, što se tiče morala, uopšte ne moram.

Aleksina Đorđević