O da, dođe i taj trenutak kad vidiš svoju ljubav, pardon, bivšu ljubav, ali jedina razlika između vas dvoje jeste što je ti i dalje voliš, a ona tebe ne. Sigurna sam da od prošlosti ne možeš da pobegneš. Uvek je prisutna, ostavlja ožiljke, ali to je jedna od životnih lekcija. Treba u tim trenucima da budeš jak, da se boriš sa sobom, sa osobom koja je do juče tebi bila sve. Ali protiv bola ne možeš, taj osećaj kad te neko voljeni izda. Zato i imamo strah od vezivanja i strah od toga da sa nekim delimo sebe. A pored toga, postoji i želja koja je u nama, da ponovo imamo sve to, jer je previše lepo i željni smo ljubavi. To je smisao života. Ali kad se jedna vrata zatvore, druga se otvaraju, samo treba da proverimo da li su se prethodna dobro zatvorila.

143 Prošlost se vraća, zatvori vrata!

Znam, lako je reći, ali kako da se izboriš sa tim, a da ponovo ne budeš povređen?!

Pre neki dan, sedim sa ortakom u kafiću i priča kako se video sa bivšom devojkom. Meni to nije bilo jasno, ali ‘ajde. Inače, dečko koji nikad u životu nije bio zaljubljen, radio je sa devojkama šta je hteo, itd. I onda se pojavila ona, i sve mu vratila. Bukvalno. Imali su savršenu vezu, bila sam iznenađena, nisam očekivala to uopšte, ali kad se čovek zaljubi spreman je na sve, i oni se videli, otišli na piće, bilo im lepo, drugarski, ništa posebno. A vrlo dobro znam da dve osobe koje su imale takvu vezu, koji se vole, da ne mogu da budu “ortaci” i da piju piće. To ne može, ne funkcioniše.

On je bio malo posesivan i ljubomoran u vezi, ali kad voliš nekog, boriš se za njega i plašiš se da ga ne izgubiš. Ali ništa preterano ili bolesno. Sasvim normalno. E sad, ona je njemu rekla kako ima dečka i kako je on za razliku od njega “normalan”, nije ljubomoran, kako on zna za njih dvoje i dozvoljava joj da se viđa sa njim. Čekaj devojko, u čemu je tvoj problem? Ne, to se ne govori, ne, to ne možeš da kažeš osobi sa kojom si bila do juče i delila sve. Mislim možeš, ali ako si skot bezosećajni. Nije mi jasno ko joj daje za pravo da se ponaša tako, s obizom na to da zna kako i šta on oseća prema njoj. Tužno, ali istinito, niko kao on je neće imati, u svakom smislu.

Neće je poštovati, jer svi dobro znaju kakva je, ali to njemu nije smetalo. Od jedne male klošarke napravio je normalnu devojku. Mi, žene, imamo jednu manu ili vrlinu, kako za koga, ali čim znamo da bi neko za nas sve uradio, mi to iskoristimo, i posle se kajemo. Kao što je i ona uradila. Naterala ga je tim ponašanjem da se prema njoj ophodi kao prema bilo kojoj devojci, kao prema nekoj najnevažnijoj osobi.

E, to je bila poenta moje priče. Dok ne završiš “posao” iz prošlosti ne možeš da nastaviš dalje. Sve dok si u prošlosti, ne možeš imati budućnost. Teško je kad sa nekim deliš sve, kad sebe daš nekom, da taj neko iskoristi to, povredi tvoja osećanja, a ono najbolnije – da se ponaša kao da si niko i ništa. Zato treba biti jak, kad završiš sa nekim, onda neka to bude zauvek. Nema nazad, nema sećanja na “naše dane”, nema ništa. Teško je, ne možeš protiv sebe, ali bar se potrudi, jer možda neko naiđe, a ti ga ne primetiš jer si zatrpan u prošlosti.

Bolje naučiti iz tuđih grešaka, nego iz svojih. Mnogo manje boli.

Izvori fotografija: rts.rs, forum.krstarica.com


Zvončica je jedna mala plava koja je previše emotivna.

Editors choice