Rano jutro, 7:45h. Zvrrrrrrrrrrrrr!!! Na neku foru otvaram jedno oko i gasim dosadni alarm. Mahinalno pogledam kroz prozor. Čak i tim jednim okom primećujem divan prizor, zaista. Gusta magla, zamagljena prozorska stakla i sitna kiša. Ustajem. Hladno mi je, spava mi se, ne živi mi se po ovakvom danu, a kamoli da idem na posao. Posao!?

Imam male, malecne 23 godine, živim sa roditeljima, već 16 godina ne radim ništa i nigde, jer sam išla u školu: što osnovnu, što srednju, na fakultet.

Teško mi je. Znam da ceo svet radi. Sedam, osam, dvanaest sati dnevno svakog dana, 365 dana u godini. Kada to posmatraš sa strane deluje kao mačiji kašalj, ali kada sam uđeš u taj poslovni svet ili svet odraslih, počinješ ozbiljno da se brineš i da se pitaš da li ćeš uspeti da opstaneš.

Svi mi govore da ću se navići, da je i njima na početku bilo naporno, da im je trebalo mesec, dva da se adaptiraju na poslovni život i okruženje. Dok ovo slušam u meni rastu bes, strah i panika. Briga me baš kako je tebi bilo, daj mi bolje reci šta da radim da meni ne bude tako! Kako da se naviknem na novonastalu situaciju? Kako, kada sam iz toplog i ušuškanog porodičnog gnezda puštena u džunglu da se sama borim sa svim tim “zverima”? Neka mi neko da konkretan odgovor na ovo pitanje, nadam se da ne tražim previše, hvala.

Na trenutak se saberem i osećam se sasvim okej, ali to traje kratko. Bojim se da ću sići s uma, pošto se moje raspoloženje i misli menjaju iz sata u sat i idu iz krajnosti u krajnost. Bilo bi lepo da neko napiše priručnik sa naslovom “Kako preživeti još jedan radni dan?” ili “Kako se navići na činjenicu da si zaposleno biće?”. To bi mi verovatno više koristilo od glupih kliše saveta i reči utehe.

Jedino mi preostaje da samu sebe bodrim i kuražim. U fazonu: pozitivne misli rađaju pozitivna dela. Spolja ću se praviti da mi je savršeno, a iznutra ću patiti i sa nestrpljenjem čekati završetak radnog vremena.

Dobrodošla u svet odraslih! Odvratan je…


Marija Ivanov je studentkinja novinarstva i veliko dete, koje odbija da odraste. Možda ponekad ne zna šta hoće, ali uvek zna šta neće. Ona živi svoj život i pušta druge da rade to isto.

Editors choice