Retke su osobe koje imaju hrabrosti da pogledaju u svoje veze i priznaju sve ono što ne valja. Ja nisam imala. Smatrala sam da je sve idealno i da će sve tako i ostati. Nisam mogla ni da pretpostavljam da neke tako naizgled male stvari, mogu napraviti neke toliko očigledno velike probleme. Jedan od njih jeste i gubitak osobe s kojom ste tu neku vezu gradili.
Nervoza se tako uvuče pod kožu da ju je prosto nemoguće proterati. Polako počinje da jede i tebe i partnera. A onda vi počnete da se jedete međusobno. Čim se toliko svađamo, znala sam da nesto nije okej, ali mi je sav taj sjaj lepih reči zaslepio oči i nisam želela da uvidim koliko sam se u stvari menjala zbog njega. A šta je on činio? Govorio je slatke reči kojih sam toliko bila željna. Valjda zato što ih nisam čula tako dugo. A onda mi ih je on izgovarao tako da su mi hranile ego. Ali su mi izjedale realnost. I onda sam bila na nuli, ali vrlo negativnoj.
Rasprava samo podiže tenziju, ali ne rešava problem
Kada vrednost vaših osećanja i nerava počne da opada, onda je sve puklo. Pući ćete i vi. I reći sve što vam leži na duši. A i on će. I bićete tu. Na kraju. Kažu da svaka veza mora da prođe uspone i padove. Ali, da li postoji uspon posle jednog gadnog pada? Može li se ustati, i krenuti dalje? Šta ako nas sve boli? Šta ako smo slomili volju i ne možemo krenuti ka budućnosti? Šta ako se gadni prelom ne može tek tako zalečiti pa ostanete doveka tako ranjeni?
Kada ne ostane ništa drugo, jedino rešenje je raskid
Onda ćemo oboje ležati tako povređeni bez šanse da probamo dalje. Da li vredi da pokušamo ponovo? Da li vredi dati drugu šansu? Šta ako druga zahteva treću, treća četvrtu i tako u nedogled? Šansi nikad dovoljno, ali je zato strpljenje na izmaku. Postoji li dovoljna količina ljubavi da nas ispuni i da verujemo da imamo za šta da se borimo? To je pitanje koje me muči svaki dan. Da li ga dovoljno volim? Ako je tako, zašto sam ga jednostavno pustila? Ako nije, zašto želim da se vrati? Možda nikada neću saznati, a možda odgovor dobijem onda kada zaboravim da sam ga očekivala.
Sanja Bićanin, surovi realista na svoju štetu. Pristalica duboke iskrene ljubavi. Večiti tragač za istinom, uvek bez dlake na jeziku. Hedonista i cinik.
