“Kvalitetno parče na deset sati! Isprsi se, udubi glas, fiksiraj mu/ joj pogled i kreni u napad. Kad dođeš do potencijalnog plena, prvo ga onesposobi sa dve lepe reči i nekim jebozovnim pokretom. Kad osetiš da više ne pruža otpor, razjapi čeljusti i u stilu divlje zveri ščepaj meso i odvuci u jazbinu. Gozba je zagarantovana.”

Meni je ovo prevod svih onih saveta tipa “kako ga smuvati u pet koraka”, koji niču kao pečurke posle kiše na gotovo svim ženskim portalima, stranicama i tako dalje. A kako i muškarci prate ove trendove i njihove onlajn (on line)  forme obiluju savetima kako da odvoje ženku od stada i pripoje samo sebi.

 Sad ga/ je lovi!

Bićeš moj kunem ti se!

Daleko bilo! Uvek kada pročitam neki ovakav tekst ili eventualno poslušam neko od istraživanja koje su sproveli naučnici sa eminentnih univerziteta, ne mogu da se ne zapitam da li smo uopšte izašli iz pećina? Jer meni se većina ovih saveta svode na ono udri po glavi, uhvati za kosu i vuci do kuće. Tu i tamo, mada retko, provuče se i neki zaista dobar tekst na ovu tematiku, koji ima neke logike. Sve ostalo ja vidim kao bla bla truć ispunjavanje medijskog prostora.

Ono što mi se nameće kao pitanje jeste da li smo toliko očajni da pronađemo mužjaka /ženku, pardon, partnera, pa posežemo za istim takvim sredstvima? A na ovo pitanje mi se nadovezuje i sledeće: kolika je uspešnost prilikom korišćenja ovakvih tehnika?

Onako, na prvu, čini mi se da se verovatno nekome i posrećilo koristeći ove proverene savete zavođenja. E sada, kako smo svi mnogo emancipovani, pogotovu ženske, (izvinite žene), morale smo u skladu sa pravilima nekih od bestselera da glumatamo. Jer već kad se u prvom delu knjige govori, na primer o tome kako ga privući, e onda prelazimo na novo poglavlje u kome se priča o tome kako ga i zadržati!

Čudne su pojedine pripadnice moje vrste. Hoće ovo, hoće ono, bore se za neke ideale. Ističu sto nekih čudesa koje same mogu da urade. Pa tako su i počele same da love. Opet, naravno, sve trpi izuzetke. Tako jedna jako odmerena i umerena žena, ako to poželi, na jako odmeren i umeren način može da startuje muškarca. I da to bude jedna jako lepa savremena priča. Ali, obično su umerene i odmerene žene pravi magnet za muškarce, tako da i ne posežu za ovakviim pokušajima. Problem je što mnoge od nas samo misle da imaju sve moguće kvalitete ovog sveta, pa tako u nastupima očaja, ne samopouzdanja već očaja, nasrću na mužjake koristeći čak i zahvate borilačkih veština.

SLIKA 219 Sad ga/ je lovi!

Hoće da budu muškarci, pa to ti je!

Ove tragikomične situacije u praksi se dešavaju sve češće. Muškarci se, ruku na srce, i ne opiru baš mnogo, a i zašto bi? E sad problem je što retko, baš retko, ozbiljnije doživljavaju ove panterite. Vide ih kao dobru zabavu pre svega. A svi vole da se zabavljaju zar ne?  To važi i za devojke. Dobro ih nasmeju lovci u pokušaju, ali ozbijnijeg prihvatanja nema.

Nema nikakvog recepta koji deluje na muvanje, vezu. Ili se hemija desi ili se ne desi. Oseti se ili ne. Prosto je to. Eto, bitno je da privlačnost bude obostrana. A dalji razvoj događaja se ne može ni naslutiti. Kao i sve u životu. Ništa nije izvesno. A skakutanje i igranje ritualnog plesa nakon odvojenog plena, složićete se ili ne, i ne ide baš uz celu priču o lepim, tananim osećanjima.

Izvori fotografija: bestshopmagic.com, flickr.com, lostmarket.ru


Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.

Comments