Pošto poruka jezika nenasilne komunikacije “Ja sam OK, ti si OK“ nije pokrenula revolucionarni prasak evolucije (možda zato što nije moguće poverovati da smo svi OK), predlažem da problemu priđemo otpozadi i primenimo obrnutu psihologiju (svaka budala je čula za obrnutu psihologiju, a svaka petnaesta  budala ne misli da je to baš smešno i zabavno).

To je nekako u duhu ljudskog suočavanja sa problemima  – problemu se zubi ne gledaju, ali ako imamo makar metaforičnu priliku da ga naguzimo, osećaćemo se daleko osnaženije i sposobnije za, hm… guženje problema.

Dakle, kad sledeći put uletite u bliski sukob treće vrste – na poslu, u prevozu, sa saobraćajcem… ne, ne, ne sa saobraćajcem, zaboravite; sa nadrndanim prodavačicama i neuslužnim pružaocima  javnih usluga, pa možda i sa partnerom, ne pokušavajte da se smirite i potražite razuman izlaz iz neprijatne situacije.

Razumno rešenje je za razumne ljude. Neke tamo. U budućnosti. One koji neće morati da potežu atomsku bombu svaki put kad ih zaboli kita junačka. Zaboravite diplomatiju, ona je možda ublažila ili sprečila neke sukobe, ali gde je tu vaše pravo na preteranu reakciju? Od nje ne osećate kako vam krv ključa kao od dobrog seksa, niti posle sprovedene diplomatije osećate neobjašnjivu lakoću postojanja.

A ako zinete i pustite sve svoje frustracije da se artikulišu (JEBEMLITISVEPOSPISKUMENESINAŠODAZAJEBAVAŠOŠSADATIŠČUPAMGRLJKAN???!!!), napadnuta strana će verovatno pomisliti da ste totalni ludak i ostaviće vas na miru. Osim ako ne nagazite na totalnog ludaka (ŠTABRETIMISLIŠDASIMNOGOOPASAN???SAĆEDAVIDIŠSVOGABOGAMAMULITIJEBEMLUDU!!!).

E, ovo je trenutak za praktičnu primenu formule “Ja sam budala, ti si budala“.

BRATEPATISILUĐIODMENEJEBOTEBOG!!!OĆEMODASEPOKOLJEMOPAPOSLEDIDEMONAPIĆE???

U scenariju za Tarantinov film tu se sukobljene strane upišaju od smeha, ceneći neviđeno muda i smisao za humor svog protivnika, a onda sevne puca i neko padne mrtav, dok krv pljušti po kameri, a publika se po inerciji još više smeje (HAHAAAAKOJEBUDALEBOKTEMAZO!!!).

Dobro, to je idealna situacija. U suštini, dovoljno je da urlate bilo šta, samo neka je dovoljno preteće, i da izgledate kao da ste stvarno spremni da nekome iščupate srce zubima, ili da odmah zakrvavite očima i počnete sa čupanjem organa.

Kako ćete tako rešiti sukob? Pa zastrašivanjem i silom, naravno. Možda  ćete morati malo da se fajtate, pa šta sad? Bolje dobar ventil da sačuvate mentalno zdravlje budale, nego razumno potiskivanje besa dok vam ne oboli džigerica.

Znate, budalama je sve dozvoljeno.

Budale i bog čuva.

Jer svi zaziru od budale.

E sad, neko je stvarno skroz budala i sve reakcije su mu prosto naturalne.

Ali, ne brinite, u svakom od nas čuči: zakržljala budala, budala na dijeti, bolesna budala, budala slabić, solidno razvijena budala, glupa budala, sebična budala, budala u najavi, diplomirana budala, naivna budala, zla budala… shvatili ste.

I poenta priče jeste da budalama u nama ne treba ništa osim prilike da razviju krila i uzlete u olujno nebo međusobne komunikacije.

Setite se toga sledeći put kad vas neko ispizdi. Ili bolje, setite se odmah, naročito ako sam vas iritirala svojom teorijom.

Ja sam budala. Ti si budala.


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice