Striptiz za pismene: Majke treba ukinuti

Striptiz za pismene: Majke treba ukinuti

Blagodarim velikom Fejsbuku, gde nalazim najčešću inspiraciju za pisanje kao reakciju na neviđene gluposti, patetike i ostale ispade koji mi žuljaju mozak, gore nego što mi žica koja naprasno izviri iz brusa na plus 40 žulja oznojenu sisu, a to, brate, mnogo žulja. Najviše mi se diže poklopac na kopi/pejst  akcije, a ova mi je pregorela par sinapsi, osećam:

“TVOJ SIN ĆE DRŽATI TVOJU RUKU PONEKAD, ALI ĆE DRŽATI TVOJE SRCE ČITAVOG ŽIVOTA. OVO JE NEDELJA SINOVA, AKO IMAŠ JEDNOG I AKO SI PONOSNA NA NJEGA STAVI OVO NA ZID I DODAJ NJEGOVO IME. “ Pa onda ime. Au!

Imam jednog. I osećam valjda sve što majke osećaju prema sinovima, pu, pu, daleko bilo.  I svakog dana u grču majčinskome trudim se da ljubav otrebim od posesivnosti, povezanost od zavisnosti, uticaj od kontrole, slobodu od anarhije, odgovornost od krivice…

I sad ću (arogantno) da citiram sebe samu iz teksta koji razotkriva žensku čudovišnost :

“Ali, ako imaju sreće pa im umre majka, siroti muškarci retko naprave direktan skok u slobodu, superiornost, svest i samosvest, neee, uvek ima u njima dovoljno materijala da se tesno ukroje raznorazna emotivna i mentalna ograničenja i frustracije, jer nisu osetili majčinu ljubav.

I niko im nije rekao da je jedan od bitnih sastojaka majčine ljubavi majčina mržnja, pakost i zavist.

Prema drugim ženama koje su bolje dresirale svoje muškarce.

Prema malim muškarcima što su tako zavisni, tako ranjivi i čija je ljubav živo blato u kome se majčina ženstvenost, nezavisnost i sloboda raskalašno koprcaju i beznadno dave.

Prema velikim muškarcima, koje nikako ne mogu do kraja da navedu da ih obožavaju kao mali muškarci, jer glupi volovi ne usvajaju ništa kompleksnije od osećanja krivice.”

Nemaju oni kud, rodile ih majke.

A u svakoj majci muškog deteta čuči svekrva, blago našim kćerima.

Šta li misliš, majko, ako imaš i ćerku i sina? Da ti tvoja ćerka nije ćerka, da li bi bila dovoljno dobra za njega? Pu, pu, daleko bilo. I dok se šesnaestogodišnja ćerka sprema za izlazak, šta se protiskuje bez cenzure kroz usta majčinske brige? “Matora si ti za tu mini suknju.” Ups, pobeže joj. Jeste vam posle nekoliko puta rekla da ste baš lepa devojka, iako malo debela, ali šta ju je navelo da vam ukrade tu mini suknju i isecka je na rezance? Ako mislite da to mora da je neka baš bolesna majka, u pravu ste.

One druge keve, što kontaju da je sramota što su ljubomorne na svoje ćerke, one su mnogo suptilnije. Spremaju vam kolače koje najviše volite baš onda kad ste objavile da držite dijetu, a kad vam dođe dečko, ponašaju se kao  svodnice ili kao da imate neku manu, koju će majka sakriti herojskim naporima da podvali momku i uvali mu kosku. Ne, majka ne sumnja da ćete vi biti srećne. Ona zna da nećete. Ne možete, rodila vas majka. Dobro, znam po neku normalnu kevu. Ali to nije moja mama, ni mama moje drugarice, sestre, koleginice. Ta je mama moja drugarica. I moja sestra. I još jedna moja drugarica.. .nema više, znam tri. Ne računam sebe, majke mi. Zašto bih? Ja jedino umem da budem suprotno od nenormalnog, ali to je samo panična, ogorčena i automatska reakcija ega, a ne normalnost. Normalnost nije suprotna od nenormalnosti, ona je… normalna. Normalnost je valjda ljubav. A ljubav je ono što ljubav čini. Ali nužda za činjenjem menja taj zakon. Kao i sve druge.

Ljubav majke koja čini sve za svoje dete, odričući se, pa… uglavnom zadovljstva svake vrste, zadojiće vas osećanjem krivice, kroz koje majka mučenica poseže za vašom dušom. To što majke nisu svesne da to čine i što misle da baš nije tako, nego potpuno suprotno, ne znači da to nije sušta istina. Samo toliko zajebana, da o njoj ne znaju ništa ni majke ni deca. Verujem da normalne majke često liče na sebične majke, samo što su sebične iz pravih pobuda.

One obezbeđuju sebi potrebno opuštanje i uživanje, da bi mogle da cene život i ostanu normalne. Poznaju sebe i svoju decu. Umeju da se nametnu. Umeju da se povuku. I da procene kada je koji postupak adekvatan.

Da daju vetar u leđa i da se ukinu.

I pored sve brige, one imaju poverenja.

To su majke koje nedostaju. I onima koji nikada nisu i nikad neće iskusiti ljubav takve majke i onima koji su ih imali.

To su majke sa čijim sinovima su žene srećne, i čije ćerke vole sebe.

I kad se opet tvrdo preslišam koliko takvih poznajem… uh, samo tri.

A vi?


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.