Striptiz za pismene: Rilist d bist

Striptiz za pismene: Rilist d bist

Odlična ideja filma “The Purge” raspametila me mnogo više nego sam film. Dakle, u Americi, društveno uređenje koje je proizašlo iz prethodnog nasilnog političkog i socijalnog iskustva dozvoljava svojim građanima jednu noć apsolutnog divljanja. Od sedam uveče do sedam ujutru, jednom godišnje, na noć pročišćenja, svaki kriminal je dozvoljen, svako ubistvo nekažnjeno. Tako svi oslobode zver, pa ko preživi sledećih godinu dana živi mirno i opušteno.

Ah, kakav koncept. Kad sam prvi put čula ovako isto ukratko o čemu se radi, prvo što sam pomislila je, pa, verovatno ima i onih koji se zabarikadiraju u kućama i ne učestvuju ni u kakvom nasilju. Drugo pitanje je bilo, čoveče, šta bih ja radila da mogu nekažnjeno da uradim bilo šta?

Scenarista je očigledno poznavao osnovnu psihologiju takozvanog običnog građanina, koji verovatno razmišlja istim redosledom, pa je prikazao situaciju u kojoj je porodica, koja se zabarikadira, jer ne želi da učestvuje ni u kakvom nasilju, prinuđena da se brani i ubija.

Nema neutralnih. Uvek postoje okolnosti koje će neutralne primorati da se opredele. Nema izbegavanja odgovornosti. Prilagođavaš moral, ubeđenja i stavove trenutnoj situaciji i nastojiš da preživiš i da zaštitiš porodicu.

A drugo pitanje se posle filma preinačuje u šta bi neko drugi možda uradio meni da može nekažnjeno da uradi bilo šta?

par the purge Striptiz za pismene: Rilist d bist

Roditeljski par suočen sa situacijom. Hoćemo li osloboditi zver?

Osim što je snimljen u najboljem horor maniru, film je dovoljno strašan i bez krupnih kadrova iznenadnih noževa i šaka na ustima.

Ali taj koncept jedne noći nasilja bez posledica, zakona koji je sačuvao američko društvo, kako kažu u filmu, deluje strašno i brutalno samo ako zanemarite količinu kažnjivog, a nekažnjenog nasilja, kao i ratova, kao najbrutalnijih oblika društveno prihvaćenog nasilja.

Takođe ne smemo zanemariti, a stalno to činimo, svoju ulogu u kolektivnom ludilu.

Iako zamišljamo da smo neutralni i miroljubivi, to je samo zato što smo još živi, a nismo morali da se branimo.

Lako je osloboditi zver kad to čekaš godinu dana, jer ti je zver kućni ljubimac.

A kad godinu dana potiskuješ misli o noći pročišćenja, jer strepiš od svih psihopata kojima je potrebno pročišćenje kroz nasilje, a onda se suočiš sa svima njima i zver sama izađe i načini te ubicom, e to je onda tema za film. I za razmišljanje o tome koliko smo od zveri sačuvali u sebi, za slučaj da nam je neophodno da se na nju oslonimo.

I možda zaista nikad ne upoznamo sebe do kraja ako imamo sreće da neke situacije prosto propustimo.

A možda nam je i dobro poznat osećaj da bismo nekog u nekim trenucima slatko zadavili golim rukama, sreća te ne smemo.

Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.