Čovek koji se nikada nije izjasnio o svojoj seksualnoj orijentaciji, koja je po mišljenju većine očigledna, imao je sve šanse da kao šoumen, uvezen iz Makedonije, doprinese boljem položaju LGBT osoba, ali ne samo to. Mogao je, jednostavno, da ponudi nešto novo. Bokija je Srbija, inače sklona vašarima, dočekala kao atrakciju, pokretnu, na dve noge, sposobnu da zasmeje, pa i da izazove saosećanje posebno u rijaliti dvobojima za eminentnim predstavnicima najzatucanijih estradnih poslenika. Divna Karleuša je, svojevremeno, ushićeno prepričavala kako su, po izlasku iz kuće Velikog Bate, Bokija u tržnom centru Ušće, a gde bi drugo, opkoljavale horde oduševljene dece i tinejdžera tražeći autogram. Leteli su osmesi, poneko gurkanje, laktanje, ali, na zadovoljstvo civilizovanog dela ovog društva, nijedna kamenica. Kada su se sve oči navikle na Bokija, on je imao utaban teren da razdrma domaću copy/paste, tupavu i sve dosadniju estradu.

boki kaligula Ua, Boki!

Pravac - margina!

Baš po ugledu na svoju nekadašnju prijateljicu, Jelenu Karleušu, pored reditelja i fotografa, Dejana Milićevića, najzaslužniju za njegov proboj, pa i prihvatanje na ovdašnjoj sceni. Ispostavilo se da Boki 13 nema nikakav poseban talenat, osim neosporne duhovitosti i dugog jezika. Sa prvim se rađa, drugo se vežba uz latinoameričke sapunice i domaće talk show “ja bih, ti bih” pljuvaonice. A sa tim “alatom” može se samo jednom trasom – od rijalitija do rijalitija dok ima rijalitija. Više nego zakonomerno za analiziranje silazne putanje javnih ličnosti. Koga dva puta vidite u sobi ili na njivi koje “pokriva” pedeset kamera, jasno je da ćete ga sledeći put eventualno “zamjetiti” u izlogu fotografske radnje ako zakupi mesto.

Sada, kada su sve šanse za uspeh na sceni potrošene, od pesama koje nisu “prošle” do ukinute emisije na Pinku, Boki “preti” objavljivanjem knjige u kojoj će, ni manje ni više, otkriti ko je gej na srpskoj estradi. Nikad nije kasno za drukarski poziv. Čak i od “sina Bruta”.

Već danas su u jednom tabloidu prozvani neki ljudi sve pod etiketom “senzacionalnog otkrića”. Može li se zamisliti veća ironiju i strašnije licemerje? Koga će Bokijevo “skandalozno” pisanije o nečemu što interesuje samo one najdokonije među potrošačima senzacija, a oni su o ovoj, ukoliko se tako može nazvati, temi odavno obavešteni, zainteresovati? Ko će živeti od nečega što je u krajnjoj liniji beskrupulozno strvinarenje po tuđoj intimi? I to iz “pera”osobe koja je morala osetiti tu vrstu diskriminacije i etiketiranja, kakve god orijentacije bila.

Još važnije pitanje je šta će Boki posle? Da razotkriva masone, vampire i svemirce među nama? Razotkrivači su i u Holivudu, gde su šanse za uspeh milion puta veće, završavali kao ljudi koji su sopstvenim “otkrićima” pucali u sopstvenu nogu. A ni kod Lee Kiš se ne može sedeti večno.


Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.

Editors choice