daleko1 Uhvati me ako možeš!Vidimo se uglavnom jednom mesečno kada na predivnoj terasi ispijamo kafu i pričamo o životu dok pogled puca na ceo Beograd. Uvek sam se divila Njenoj sposobnosti da i o najvećim životnim problemima priča smireno i elegantno. Ja, sinonim za haotičnu osobu, to nikada nisam mogla. Uvek sam mislila da jedna žena kao što je Ona zaslužuje da bude izabrana i osvojena od strane muškarca koji će prepoznati Njenu vrednost. Ali onda je rekla nešto što me je veoma iznenadilo: Tara, nikada ne dozvoli da budeš osvojena, uvek budi ona koja bira.

Scena devojke sa viklerima koja nestrpljivo sedi pored telefona je davna prošlost. Scena devojke sa viklerima ispred kompjutera koja se javlja dečku na chat-u je sadašnjost. Kao žene XXI veka i ravnopravne osvajačice mi smo samosvesne, sigurne i moderne. Ipak nisam mogla da se ne zapitam koliko je sve ovo teorija, a koliko praksa? Da li i pored propagiranja ravnopravnosti polova u vezi želimo da nas neko kao u ona davna vremena obori sa nogu i osvoji?

Ja kažem da je retro uvek in. Stoga sam zagovornik  toga da muškarac mora da prepozna moje kvalitete i krene u osvajanje. Devojke osvajači rizikuju da budu na tankom ledu i pređu onu granicu posle koje se pojam osvajanja pretvara u jurenje. Ali hajde da pričamo o tome šta znači dati onaj mali znak ohrabrenja muškarcu. Muškarac koji i pored malih signala ne učini prvi korak u mojim očima postaje neko ko je ili ego manijak ili nesiguran i uplašen. Ništa od toga mi ne treba u vezi. Možda sam radikalna, ali sam čvrsto ubeđena da najmanji gestovi najviše govore.

S obzirom da sam emotivni invalid morala sam da se zapitam da li nepodržavanje žena koje osvajaju gajim upravo kao izgovor za manjak hrabrosti da nekome i sama priđem? Odgovor je da je tip ličnosti ključni faktor. Ja nisam osvajač na ljubavnom polju niti ću ikad biti – možda sam lenja, možda to jednostavno ne želim, a možda samo hoću da budem obožavana. ”Osvajačice”  su druga priča. Takve su se rodile, sa tim osećajem za preduzimanje inicijative u svakom životnom polju. Međutim, postoji jedna stvar koja umanjuje važnost pitanja ko koga osvaja. Sećate se onog neizbežnog faktora između dvoje ljudi, zove se Hemija?

Negde sam pročitala najbolju definiciju hemije – životinjski magnetizam. “Dok je magnetizma zime nema” – pomislih. Ipak ne lezi vraže. Postoji ona kvazihemija koja je verovatno zaslepela i Nju, ono samoobmanjivanje koje nastaje pod uticajem rasta ega. Kada se neko zainteresuje za vas to je idealna situacija: sloboda koketiranja, nema rizika od odbijanja – sve je u vašim rukama. Siguran teren. A tek što egu godi. Ih! Da nas neko pita ima li tu hemije odgovorile bismo da ima, uz propratno obrazloženje. Uživamo mi, uživa i muškarac kome je u genima da bude lovac. Ali šta ako mi, kao i njegova igračka iz detinjstva koja mu je dosadila, posle dva dana završimo na emotivnom otpadu? Ova obmanjivačka hemija treba da stoji u napomeni svih tekstova o zavođenju.

Ironično, dok ovo pišem gledam u svog plišanog Kojota na polici. Ako muškarac uživa da juri i osvaja, a žena da koketira i bude na sigurnom terenu – čime će ovo rezultirati da duge staze? Da li će žena kao ptica trkačica zauvek bežati i puštati muškarca da je juri ili će dopustiti da je uhvati, ali ne i osvoji?

Odavno nam niko ne govori kako da živimo – naučile smo same. I potpuno nezavisne želimo onog nekog ko će znati da nas iz dana u dan osvaja i štiti. Ovu blogumnu posvećujem svim nezaštićenim devojkama i želim im da u skladu sa onim da dame biraju izaberu svog Kaligulu koji će ih nakon igre mačke i miša osvojiti, ali nikada pokoriti. Živeli!


Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: “Energy flows where your attention goes.”

Editors choice