Wannabe intervju: Oakich & Tom Gepard

Wannabe intervju: Oakich & Tom Gepard

DJ Oakich aka Nikola Đokić i Tom Gepard aka Miloš Vukičević čine mlad i talentovan duo posvećen elektronskoj muzici. Svoje prve muzičke korake započinjali su u različitim delovima Evrope, a njihova zajednička interesovanja spojila su ih u srpskoj prestonici. Ove klubske sezone Beograđani će imati tu čast da svakog četvrtka u klubu Plastic uživaju u njihovim sjajnim nastupima, baziranim na Electro/Progressive/Big Room/Dutch House/Dubstep zvucima. Upoznajte Toma Geparda i DJ Oakicha.

DJ Oakich i Tom Gepard Wannabe intervju: Oakich & Tom Gepard

DJ Oakich i Tom Gepard zagrevaju masu

WANNABE MAGAZINE: Kada i kako ste počeli da se bavite DJ-ingom?

Tom Gepard: Moj prvi dodir sa DJ-ingom je nastao 2003. godine kada sam ugledao legendarni turntable 1210 technics-a i te neke “čarobne house” ploče. Ovo nije moj prvi dodir sa muzikom – sa 6 godina sam počeo da sviram klavir, klasičnu muziku. Da kazem “slučajno” je ta ljubav za muziku prešla na elektronsku i tako sam krenuo da pratim house scenu i DJ nastupe. Kao klinac sam izlazio redovno u klubove, pokušavao da stojim pored DJ pulta, i često takoreći smarao DJ-eve. Pokušavao sam da upoznam što više ljudi iz scene i kretao se u istoj. Na drugoj strani sam kući konstantno sanjao o Ibici i gledao YouTube klipove DJ nastupa, rezao diskove, i u garaži mojih roditelja miksovao i uvežbavo razne žanrove, kako bi tehnički što više napredovao.

Oakich: Moja priča je malo drugačija – odlaskom na studije u Budimpeštu provodio sam dosta vremena slušajući radio na kojem su me zaintrigirali zvuci, tada još uvek nepostojeće Swedish House Mafije. Nakon besomučnog Shazam-ovanja krenuo sam manijakalno da preslušavam setove mojih idola i tako razvijam muzički ukus. Nakon što me je ta inicijalna euforija pustila, poželeo sam da saznam kako zapravo DJ-ing fukncioniše, pošto mi i dalje ništa nije bilo jasno. Iz puke znatiželje sam kupio svoj prvi midi kontroler i počeo da vežbam. Ponosam sam na to što sam, kao i većinu stvari u životu, sam naučio – nisam imao nikakvog mentora osim YouTube-a. Pomalo ne volim kliše biografije DJ-eva i producenata u kojima kao da MORA da stoji i neka povezanost sa muzikom iz perioda detinjstva, ali mogu da pomenem da sam kao klinac na nekoliko instrumenata znao da “skidam” popularne melodije iako nisam imao nikakvo klasično muzičko obrazovanje. Da skratim priču, nakon par početni nastupa po beogradskim kafićima, počeo sam da puštam u Budimpešti kao rezident DJ jedne parti organizacije.

Kako je započela vaša zajednička saradnja i postoji li nastup koji vam je posebno ostao u sećanju?

T.G.: Pa kao i većinu DJ-eva, Oakicha sam upoznao tako što sam ga smarao dok je puštao (smeh). Šalu na stranu, spontano sam bio pozvan na žurku u Beogradu na kojoj je Oakich nastupao, i iznenadio sam se da postoji još neko pored mene ko pokušava da progura taj House Mafia zvuk.

O: Nakon te žurke smo počeli da razmenjujemo muziku i uvideli da imamo dosta toga zajedničkog, ali i različitog, što je složićete se, odličan preduslov za zanimljiv duo. Što se zajedničkih nastupa tiče, moram da pomenem prvi nastup u Hamburgu, kada smo imali čast da nakon boga oca Erika Prica (Eric Prydz) zatvorimo žurku. Međutim, dosadašnji vrhunac je sigurno naš drugi nastup u Hamburgu, ali ovoga puta kao headlineri mejndstejdža kluba Edelfettwerk, i trenutak kada smo otvorili set sa našim prvim takoreći hitom “I Feel Rivers”.

Atmosfera na vrhuncu Wannabe intervju: Oakich & Tom Gepard

Atmosfera na vrhuncu

Da li planirate i da se bavite i muzičkom produkcijom?

O: Počeo sam da eksperimentišem, ali zasad mogu jedino da budem zadovoljan Mash Up-ovima, zbog toga sebe zovem “wannabe” producentom. Odlučio sam da odem korak dalje i upisao kratki kurs produkcije elektronske muzike, a sledeći korak je investiranje u studijsku opremu.

T.G.: Trenutno sam u fazi izučavanja savremene elektronske produkcije i pronalaženja sopstvenog zvuka. Mestimično sam bio aktivan kao savetnik i ghost producer. Sledeći korak je da završim izgradnju studija i uložim još puno vremena i truda kako bih stekao adekvatno znanje potrebno za proboj na međunarodnoj sceni. Svakako je u planu da međusobnu saradnju koju imamo iza DJ pulta, prenesemo i u studio.

S obzirom na aktuelnu muzičku hiperprodukciju, koliko je teško biti zaista primećen u ovom poslu?

T.G. & O: Današnja tehnologija omogućava velikom broju ljudi da uplovi u producentske vode, tako da je konkurencija zaista velika. Međutim, smatramo da pravi kvalitet mora da ispliva. Ulaznica u viši rang stiče se dobrim idejama i tehnički kvalitetnim zvukom, što je jedan od razloga zašto do sada nismo ni pokušavali da “izdamo” našu muziku. Naravno, za svaki uspeh potrebno je i malo sreće, tako da čekamo pravi trenutak da svojim zvukom privučemo pažnju velikih izdavačkih kuća.

Šta je po vama EDM (Electronic Dance Music)? Kako opisujete scenu u svetu i u Srbiji?

O: Naše viđenje EDM-a ćete moći da čujete u četvrtak. Šalu na stranu, EDM je jedan relativno mlad termin koji pokriva sve žanrove elektronske muzike, od tehna i trensa, preko  hausa do dabstepa. Svedoci smo trenda mejnstrimizacije big room hausa u svetu (koji je kod nas tek u povoju). Festivali su pretežno bazirani na elektronskoj muzici, a nekadašnji underground DJ-evi su stigli i na MTV. Međutim, proboj EDM scene ne gledam kao lošu stvar, jer ona iza nje nosi priliku za širenje i underground scene, koja je bukvalno druga strana novčića. Nije isključeno da za nekoliko godina dođe do zasićenja elektro zvukom, i da sadašnja underground muzika preuzme primat.

T.G.: Na domaćoj sceni vidim problem u needukovanoj publici. Mentalitet izlaska u Srbiji bazira se na principu “biti viđen” i doći na mesto jer je “in”. Iz istog razloga vidimo fenomen sezonskog otvaranja i zatvaranja klubova. U tom trenutku kada DJ-evi budu davali muzički impuls i publika krene da prati njihov izbor muzike, doći će do preokreta u sceni i klubovi će početi da se pune ljubiteljima zvuka – tako će se stvoriti armija klabera.

Koji muzički stil najviše volite / podržavate?

T.G.: Podržavam svaki stil muzike, jer svako sebe pronalazi u svom žanru. Što se mene lično tiče, ljubitelj sam deep, techno i naravno big room house-a.

O: Skoro isključivo slušam “Big Room Progressive House”, u komerc ali i underground varijantama, poput muzike Erika Prica. U ranijem intervjuu za Wannabe , napomenuo sam šta volim da slušam kada se zasitim od “tuc tuca” (smeh).

Koju opremu koristite / na kojoj se osećate najkomotnije?

O: S obzirom na to da sam takoreći “prohodao” na kontroleru, najkomotnije se osećam na konzoli Traktor Kontrol S4. Fleksibilnost Traktora mi omogućava da mash up ideje koje dobijem tokom nastupa za nekoliko sekundi isprobam i “ubodem” iz prve, što donosi veliko zadovoljstvo jer je uvek prijatno iznenaditi samog sebe. Smatram sebe za sledećom generacijom DJ-a i nemam nikakvu potrebu da se dokazujem starijim kolegama koristeći CD plejere, koje ne nipodaštavam, ali ih prosto smatram prevaziđenim. Za kraj, želeo bih samo da priznam da nikada nisam ni imao priliku da puštam na pločama, ali bih voleo da osetim taj old skul vajb.

T.G.: Počevši sa diskovima brzo sam prešao na prvu generaciju Traktora, jer sam od starta video njegov potencijal. Smatram da DJ-evi treba da se obaziru na miks i izbor pesama i da pritom koriste opremu na kojoj se osećaju komotno. Obožavam najnoviju Pioneer Nexus seriju opreme, ali nažalost ta vrsta opreme i dalje nije standard u srpskim klubovima. Smatram da uz pomoć Rekordboxa (Pioneer-ov program za sortiranje muzike prim. aut.) ova oprema dostiže mogućnosti koje nudi Traktor softver.

Oprema Wannabe intervju: Oakich & Tom Gepard

Oprema uz koju se osećaju sigurno i komotno

Publika će od ove sezone svakog četvrtka moći da uživa u vašim nastupima, u popularnom beogradskom klubu Plastic. Reč je o žurkama pod nazivom “party” brenda “Belgrade Banging Org”. Možete li nam ispričati nešto više o tome?

T.G. & O: Ovaj brend posvećen je da dovede EDM ludilo sa zapada u naš grad. U suštini, Beogradu fale žurke na kojima se niko ne stidi da skače do iznemoglosti ili da se neobično obuče. Naša je velika čast što ćemo dati muzičku podlogu celoj priči, i truditi se da prenesemo atmosferu sa Ultra i Tomorrowland festivala u beogradsku klubsku scenu. Bitno je napomenuti da je tema prve žurke “Fuck Commercial – Lets BANG”, i da će se tematika osvežavati iz nedelje u nedelju.

Kako je prošla žurka otvaranja, i da li su očekivanja ispunjena?

O:  Sva očekivanja su apsolutno prevaziđena! Klub je bio krcat, a sudeći po reakcijama publike, naš zadatak (da donesemo EDM zvuk u Beograd) smo fantastično odradili. Atmosfera je već u warm up-u bila euforična, i do kraja večeri nije opadala, već samo rasla. Puno mi je srce što su svi skakali i pevali zajedno, bez ikakve brige o tome šta će ko da misli… Beograd je time dobio jedno novo antipozersko veče. Naravno, sve je prošlo bez najmanjeg incidenta tako da je i taj new age hipi fazon ispoštovan do kraja. Veliko nam je zadovoljstvo što je događaj bio upravo u Plasticu, jer  je rasveta i ozvučenje svakako doprinelo vrhunskom iskustvu i nezaboravnoj žurci. Koristimo ovu priliku da se zahvalimo “party” brendu “Belgrade Banging Org” i inicijatoru Filipu Ruvinovu, koji je prepoznao našu ljubav  i posvećenost prema ovoj vrsti muzike, što se svakako odrazilo i na naš set.

Za kraj, za čitaoce Wannabe magazina smo pripremili ekskluzivni dvadesetominutni minimiks.


Kristina Bijelić studira na Fakultetu za kulturu i medije. Obožava Njujork, putovanja, smeh do suza. Veoma je pozitivna osoba, veliki sanjar i nostalgičar. Smatra da lude avanture i nezaboravni trenuci provedeni sa dragim osobama čine život. Moto: Believe in your dreams!