Tamara Kusovac je sjajna umetnica iz Beograda, koja je miljenica svih ljubitelja slikarstva postala upravo zahvaljujući životnoj punoći kojom odzvanjaju njena dela, dinamičnoj muzici boja i prefinjenosti likovnog izraza. Osim slikarstvom, Tamara se bavi i izradom divnih dekorativnih predmeta, na kojima predstavlja svoj unutrašnji svet, ali i svu lepotu umetnosti kojom se sa toliko posvećenosti bavi. Upravo je njena kreativnost bila glavni razlog zbog kog smo baš sa Tamarom Kusovac uradili ovaj intervju. Uživajte.
WANNABE MAGAZINE: Zašto baš slikarstvo? Šta je to što Vas je privuklo ovoj grani umetnosti?
TAMARA KUSOVAC: Svi u mojoj porodici su talentovani za neku granu umetnosti, a na moj poziv su uticali, s jedne strane senzibilitet koji je bio otvoren za likovno stvaralaštvo i uopšte za lepotu i načine njegovog oblikovanja, a sa druge strane tata koji je slikao i u međuvremenu negovao svoj i moj odnos baš kroz ovu umetnost. Još kao mala najviše sam se radovala kad dobijem bojanku, gde crtež mogu da obojim odabirom boja, onako baš kako ja hoću.
Koliko dugo traje i kako u Vašem slučaju izgleda proces stvaranja jednog umetničkog dela?
Odavno je poznato da su inspiracija, nadahnuće i talenat deo romantičarske ideje, koja prožeta jakim emocijama, stvara umetničko delo. To delo ne nastaje u trenu, već je potreban ogroman rad, samim tim i vreme koje mu posvećujemo. Činjenica da radim sa čistim i preciznim površinama, koje se poslikavaju jednom ili dva puta dovoljno govori o količini filigranskog rada koji ulažem u svaku sliku. Ponekad se osećam kao srednjovekovni manastirski pisar koji ispisuje slova krasnopisom. Ali to je moj poziv, u njemu beskrajno uživam i predajem mu se u potpunosti.
Vaši radovi odzvanjaju životnom punoćom, dinamičnom muzikom boja i prefinjenošću ženskog likovnog izraza. Šta Vam je neiscrpni izvor inspiracije?
Pravi slikar ne čeka inspiraciju, ona je stalno u njemu i neodvojiv je deo njegovog bivanja. Odnos koji se gradi, misao – vizija – ruka, je ono što na kraju čini svako delo posebnim na svoj način. Uvek mora da postoji dobra koordinacija između onog što zamislite i onog što nastojite da realizujete (misao – četkica), što nije uvek jednostavan slučaj. Ponekad imate sjaju ideju, koju u jednom trenutku nije baš lako realizovati i preneti kroz četkicu, a neka samo krenete da slikate, pa tek onda dođete do smisla i ideje. Nije redak slučaj i da vas i sama “četkica” dovede do genijalne misli. A, da ne budem nedorečena, moja inspiracija je naravno i neposredno okruženje, pre svega tu mislim na arhitekturu i prirodu.
