Začeci modernog baleta

Začeci modernog baleta

Georgia Ballet 300x300 Začeci modernog baletaKada pričamo o modernom baletu, ne možemo a da se ne osvrnemo na korene ovog danas tako popularnog plesa. Šta je zapravo balet i kako je nastao? Balet je teatarski oblik igre koji je počeo da se razvija u zapadnoj Evropi tokom renesanse (1300.-1600.). Baletska tehnika se sastoji od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u tačno određen, iako donekle promenljiv, sistem nazvan akademski balet (fr. danse d’école). Otkako je Ruski balet započeo revoluciju u baletu na početku 20. veka, nastavljeni su pokušaji da se slomi oblik model klasičnog baleta, tako da su  njegove  granice konstantno bivale zategnute, mutne i veoma nejasne. To se dešavalo za vreme eksplozije novog mišljenja i istraživanja na početku 20. veka, kada su igrači počeli da cene kvalitete pojedinaca (individua).  Ono što će nastati kao posledica ovih promena danas nazivamo  modernim baletom.

Bio je to period, početkom 20. veka, u kojem je većina modernih koreografa i igrača videla balet u najvećem negativnom svetlu,  što je za posledicu imalo odluku pojedinih igrača iz Evrope da započnu ustanak protiv strogog ograničenja klasičnog baleta. U Americi Loie Fuller, Isidora Duncan, Ruth St. Denis, Doris Humphrey i Martha Graham su razvili sopstvene stilove slobodne igre i osnovali fondaciju Američke moderne igre u kojoj su podučavali plesače njihovim koreografijama.  Borba se proširila i na Evropu gde su Francois Delsarte, Emile Jaques-Dalcroze i Rudolf von Laban razvili teorije o ljudskom pokretu, izrazu, i metodama plesa. Njihove teorije i tehnike uticale su na razvoj moderne igre i pozorišta. Dvadeseti vek je bio zaista period velikog preloma, i vreme novog kreativnog uzvišenja, kako  za igrače tako i za koreografe. To je bilo takođe i vreme šoka, iznenađenja i širenja misli publike, a i stvaranja definicije šta je zapravo igra.

Posle eksplozije modernog plesa na početku 20. veka, u 1960. godini počeo  je da se razvija post-modernizam. Do 1980. godine tehnika moderne igre je bila još uvek na visokom nivou za mnoge igrače. Razvijajući se zajedno sa klasičnim baletom, ove dve vrste umetnosti su živele sa rivalstvom i antipatijom, baš kao i u prethodnih godina. U današnje vreme se i dalje oseća ta atmosfera nadmetanja, kada se koreografi takmiče među sobom, iako je igračka tehnika dostigla najdalje u struci, snazi i fleksibilnosti kao nikad pre u istoriji. U isto vreme, masovna kultura je iskusila ekspanziju strit densa (street dance).  Godine 1974., čuvena grupa Jackson 5 je nastupila na televiziji, u emisiji Soul Train i odigrala ples koji je dobio naziv Robot (koreograf je bio  Michael Jackson). Ovaj događaj, i kasnije nastup jedne igračke crnačke grupe u istoj emisiji, doveo je do ulične kulturne revolucije (street culture revolution).

therapy 300x268 Začeci modernog baletaKada govorimo o samoj definiciji savremenog baleta, reč savremen (contemporaine, contemporary) ne konstituiše jednu određenu kategoriju; ona pokriva ideju aktuelnog i u drugim umetničkim kategorijama  kao što je to npr. savremena muzika. Ta aktuelnost podrazumeva igru od početka 20. veka, razlikujući moderan balet od savremenih igračkih tendencija koje su se tada razvijale. Međutim i dalje postoje nesporazumi  kod istoričara, kritičara i analitičara oko upotrebe izraza moderan balet i savremena igra. Naime, iako je savremena igra produkt ili produžetak moderne igre, ipak se period u kome se dešavala promena menja u zavisnosti od autora do autora. Neki su posmatrali modernu igru od njenih začetaka krajem 19. veka, dok su drugi njen početak pronalazili šezdesetih godina 20. veka sa nastavkom u postmodernoj igri. Neslaganje oko nove igre koja je nastajala, a bila je zaista drugačija od onog što se nazivao moderan balet, dovelo je do problema njenog kategorizovanja. Problem nije ležao samo u kategorizaciji naziva moderne igre nego i u potrebi igrača da ta razlika koju su osećali i igrali bude definisana, i zato je bilo neophodno  prihvatiti naziv savremena igra. Novi talas, stil i oblik plesa nastao je kao potreba koreografa za sopstvenim znakom raspoznavanja.


Emina Ristović za sebe kaže da je večiti nostalgičar i pisac u pokušaju. Reči su njena igračka.