Tetovaže su odraz mode ili želje za buntom, a često su prava mala umetnička dela. Bilo da nose snažnu ličnu poruku ili da predstavljaju sećanje na neki trenutak, treba da imaju posebno značenje za vas, jer će vas pratiti čitav život.
Tetoviranje kao umetnost
Reč “tattoo” potiče od polinezijske reči “ta”, koja znači, crtati, ili od tahićanske reči “tattau”, što znači obeležiti. Ova reč je prvi put spomenuta u beleškama Džejmsa Kuka (James Cook) 1769. godine.
Neki naučnici tvrde, da su prvi tragovi tetovaža, pronađeni na telu ledenog čoveka, koje je staro oko 5200 godina. Na njegovom telu je bilo 57 tetovaža. Tetovaže koje su pronađene na telima egipatskih mumija, datiraju iz 2000. godine p.n.e. Dok jedni veruju da su se u Egiptu tetovirale prostitutke, drugi smatraju da su tetovaže imale ulogu amajlije ili, da su služile kao zaštita od polno prenosivih bolesti.
Istoričar Herodot (Ἡρόδοτος) pisao je o kralju, koji je tetovaže koristio, za slanje tajnih poruka. Obrijao bi glavu robu i istetovirao poruku. Kada bi mu kosa porasla, slao bi roba na put. Onog trenutka, kada poruka bude “dostavljena”, roba bi ubili.
Kroz istoriju su neki ljudi tetovirani na silu, sa ciljem identifikacije. Najbizarniji primer je, identifikacioni sistem za ratne zarobljenike u nacističkim koncentracionim logorima, za vreme holokausta.
Značenje tetovaža zavisi od istorijskog perioda i podneblja. U Rimu su nekada tetovirani robovi i kriminalci. Žene iz plemena Maori (Novi Zeland), su tetovirale lice, kako bi prikrile znake starenja i bora. Pleme Mantavej (zapadna obala Sumatre) tetovira čitavo telo. Na kožu muškaraca se upisuju priče o uspešnom lovu i važnim događajima. Na Maliju, neka afrička plemena i danas nose tetovaže na licu. Devojčice u pubertetu, same sebi tetoviraju donju usnu, a kada se udaju, i gornju. Ove tetovaže su se pojavile u periodu, kada su devojčice prodavane u roblje. Pošto su trgovci tražili devojke “bez mrlje”, pleme je na ovaj način, htelo da ih zaštiti.
Svaka tetovaža priča svoju priču
Najveći umetnik iz istorije tetoviranja je Škot, Saderlend Mek Donald (Sutherland Macdonald), čiji su klijenti bili: car Nikola II, majka Vinstona Čerčila (Winston Churchill) i Vilhelm Kajzer (Wilhelm Kaiser).
Do 1892. godine, tetoviranje je bilo dug i bolan proces. Koristilo se nekoliko igala, koje su vezivane na vrhu štapa, čime se tetoviralo. Za automatizaciju tetoviranja je zaslužan Sem O’ Rajli (Sam O’ Riley), koji je modifikovao Edisonov (Thomas Edison) autografski štampač.
Najduže tetoviranje je trajalo 43 sata i 50 minuta. Rekord je zabeležen 2006. godine u Australiji.
Amerikanka Džulija Gnus (Julia Gnus), je po Ginisovoj knjizi rekorda, žena sa najviše tetovaža. Njeno telo je 95% prekriveno tetovažama, zbog čega je dobila nadimak “Ilustrovana dama”. Muškarac sa najviše tetovaža je Laki Dajmond Rič (Lacky Diamond Rich), koji živi u Australiji. Njegovo telo je 99% prekriveno tetovažama, a istetovirao je čak i zube i trepavice.
Džulija Gnus i Laki Dajmond Rič, ilustrovana dama i ilustrovani gospodin
Mesto koje se najčešće tetovira je ruka.
Postoji izreka: “Mornar bez tetovaže, je kao brod bez ruma.” Svaka mornarska tetovaža je pored dekorativne funkcije imala i simboličko značenje. Istetovirano prase ili petao, mornara je štitilo od nesreće, dok je sidro značilo, da je oplovio Atlantik.
Britanac Ričard Ešton (Richard Ashton), je kao izraz svog patriotizma, istetovirao pasoš na leđima. Nekoliko puta je podigao novac u banci, tako što je službenicama pokazao “dokument” istetoviran na leđima.
Nekada je tetoviranje bilo nametnuto ili je predstavljalo određeni ritual, a danas ima onu simboliku, koju mu vi date.
Amerikanac Džordž Rajger (George C. Reiger Junior) na svom telu ima preko hiljadu tetovaža, baziranih na junacima iz Diznijevih crtaća, uključujući i svakog 101 dalmatinca. Pošto su junaci zaštićeni autorskim pravima, morao je da traži dozvolu, i dobio ju je, pod uslovom, da se ne pojavljuje u časopisima i da ne zarađuje od toga.
Tetovaže možete da volite ili da mrzite. Kada ih ugledate, sigurno nećete ostati ravnodušni.
Izvor fotografija: tattooline.net, fanpop.com, dailytelegraph.com.au, nemosvjerovat.com, pinterest.com
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.
