Zašto da rizikuješ?

Zašto da rizikuješ?

Pa, možda samo zato jer, ko reskira, taj dobija. Možda doduše, dobije čir na želucu, ali to je rizik. A možda bi ga dobio i ovako, jedući se zbog toga što nije skupio hrabrost i rizikovao.

U toj hrabrosti, u onome što se zove petlja, sva je razlika između ziheraštva i rizika. To su dva različita pristupa životu, a sva razlika između sputanosti i slobode je u tome da budete u stanju da koristite oba – u zavisnosti od situacije. Ako ste navikli da idete samo na sigurno, da ispitujete teren, sprovodite taktike i strategije i istupate samo kad je stvar već više od 50 procenata rešena u vašu korist, bićete sasvim van tokova, u situacijama u kojima ništa nije poznato i morate da delujete samo na osnovu osećaja ili da se u strahu povučete. Takođe ćete biti nezadovoljni kad uvidite da su oni koji su imali petlje i skočili pre nego što su rekli hop sada daleko ispred vas.

Jednako je nezgodna lekcija u kojoj avanturista, koji nikada nije imao strpljenja da stane i razmisli, jer mu je petlja uvek za sve bila i više nego dovoljna, spoznaje suptilne i zamršene situacije u koje uopšte ne uspeva da uskoči naglavačke, u kojima ispada neadekvatan, gurnut u stranu i prezren, kao glup i nedostojan igrač.

Ponekad, morate da uradite baš ono čega se plašite, a niste skloni riziku. I ako to uspete, nezavisno od toga koliki ćete uspeh postići u samoj akciji, ali ako samo uspete da to shvatite i uradite, dosegli ste zrno mudrosti, naučili ste neprocenjiv nauk. I sledeći put će biti malo lakše, malo veštije i malo uspešnije.

Takođe, ponekad morate zauzdati divljeg konja svog samopouzdanja, naučenog da jednostavno preskoči prepone, ne misleći o mogućnosti da se uopšte ne dočeka na noge ili da neku slomi. Nekad je dovoljno poslušati nekoga čijoj proceni verujete i ko vam kaže imaš posla sa zajebanim igračima, sa njima ne možeš tako, sačekaj prvo da vidiš koji se motiv krije iza te ponude, tog stava ili akcije. Ako poslušate, desiće se da odahnete od olakšanja što se niste uhvatili u to kolo.

Najlakše je slediti nagone svog karaktera i sklonosti da postupate onako kako ste navikli – nagonski ili promišljeno.

BF2Jo6mCAAE4kiK Zašto da rizikuješ?

Neko je zavistan od rizika, a neko je toliki ziheraš da sprovodi taktike i kad ga pitate koliko je sati. A neko je mudar

Najteže je spojiti intuiciju i impulsivnost sa razmatranjem i promišljanjem.

Oni su samo naizgled suprotstavljeni i to što je teško objediniti ih, tako da vam budu dostupni u svakom trenutku i da rade za vas, a ne da vas kidaju terajući vas da se dvoumite između ovog i onog načina, ne znači da nije izvodljivo.

Kad nešto osećate, predosećate, služite se alatom iracionalnog koji ima svoje mere preciznosti. Možda osećate da nešto treba da uradite brzo, bez predomišljanja i gubljenja vremena. Ukoliko odbacite strah i to što jasno primate poruku intuicije, ali poruka nije baš najjasnija, pa posegnete za razmišljanjem – oruđem razuma, doći ćete do toga šta i na koji način treba da uradite bez odlaganja.

Samo se služite ravnopravno svim alatima, kojima ste opremljeni, vežbajte majstorstvo koje možete da postignete samo zato što ste ljudsko biće, sa srcem i razumom. Koji nisu u suprotnosti, kad ste skoncentrisani na sopstvenu dobrobit.

Na pitanje šta je najbolje za mene, osećaj i misao daće uvek zajednički odgovor – skači i plivaj ili strpi se i posmatraj.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.