1/2

Hteli smo da među nama, u redakciji, nađemo nekog kafoljupca koji je voljan da sprovede eksperiment – da ne pije kafu pet dana i da svoje iskustvo podeli sa čitaocima. To je bila tako dobra ideja i tako zastrašujuć predlog, da niko od nas još uvek ne može da izađe na kraj sa pomišlju kako da uopšte započne dan bez kafe?! Da bi eksperiment uspeo, potrebno je da neko ko ima utvrđene rituale konzumiranja kafe, stavi sebe u situaciju da pet dana živi bez njih i bez kofeina. Da li biste vi sproveli eksperiment? Da li ste nekada bili prinuđeni da ne pijete kafu nekoliko dana? I? Kako ste preživeli?

Pijem kafu od svoje 13. godine. Dakle, imam više od tri decenije zavisničkog staža. Popila sam možda desetak zaslađenih kafa, dok nisam otkrila da šećer samo kvari taj nezamenljivi ukus. Takoreći odmah sam postala ozbiljan konzument, a posle nekog vremena, kafa je prestala da bude društveni događaj i poziv na druženje (‘aj’mo na kafu) i postala ritual, orijentir dnevne organizacije života. Ustaneš ujutru (u šest, jednako kao i u podne) i prvo staviš vodu za kafu, pa se onda umivaš. Pre nekoliko godina sam sa takozvane turske kafe, prešla na hladan nes, sa mnogo guste gorke pene i sa ledom – u čemu sam otkrila vrhunac kofeinskog hedonizma, jer to je kafa koja se jede. Kašičicom.

KAFA Zdravo, ja sam ZAVISNIK od kafe i ne želim da se lečim

Prvo pokusam penu i pokrckam led, a kad dođem do onog dela koji se pije, onda zapalim cigaretu. I tako sam potpuno prestala da pijem kafu po kućama i kafićima, jer je doživljaj kompletan samo u privatnosti. Svoj obrok nesa konzumiram iz čaše od 3 deci, a u nedostatku adekvatne čaše, iz pivske krigle, ili čak tegle. Jedan kad ujutru i jedan popodne. Ne kafenišem između dva ustaljena termina. Svoje zavisničke navike sam izbrusila, uglačala, istančala u potrazi za savršenim užitkom u kafi, ali možda ću otkriti još nešto. U stvari, poslednje otkriće mi je bilo izbacivanje mleka iz hladnog nesa i ubacivanje cimeta. Ima tu mesta za još neko prosvetljenje, sigurna sam. Prelazak na hladnu mućenu varijantu mi komplikuje putovanje – ranije je bilo dovoljno poneti električno kuvalo (jednom mi je jedno eksplodiralo u hotelu u Turskoj i izazvalo nestanak struje na celom spratu) i sto grama kafe, a sada nosim i kafu pomešanu sa cimetom i mutilicu i kese za led i ponekad se dešava da moram da se odreknem leda. Zato nikad ne nosim fen. Kosa se i sama osuši, ali nes neće sam da se umuti. I to je slika ozbiljnog kofeinskog zavisnika, koji nikada nije ni pomislio da treba da se leči.

Editors choice