Zelena oaza

Zelena oaza

Stiglo nam je proleće, a sa prolećem i zelenilo sa pregršt boja, i čari koje nam ono donosi. Ako ste se zapitali šta biste mogli raditi ovog proleća, moj predlog je da pustite mašti na volju i malo eksperimentišete.

t1 Zelena oaza

Za one koji nemaju vrt, terasa i balkon su produžetak stana u prirodu. Uređenje i opremanje ovih sunčanih oaza može da bude izazov  svakom od nas, kako svoje okruženje ulepšati i na kraju uživati u njemu.

Svoju terasu ili balkon možete opremiti nameštajem, saksijama za cveće, zelenilom i raznim detaljima. A svaka terasa nudi mnogo mogućnosti, samo je stvar ideje.

Dakle, malo zelenila ne čini terasu. Neophodno je uskladiti i ostale uslove za vašu novu “sobu na otvorenom”. I pre nego što odaberete cveće, biljke, ukrase, nameštaj, ustanovite kolikim prostorom raspolažete. Taj prostor se može organizovati na dva načina: kao terasa ili kao balkon.

Terasa

Terasa može imati različite dimenzije i forme. U zavisnosti od veličine terase, najjednostavnije je postaviti posude sa cvećem po uglovima kako bi se stvorili mali dekorativni žbunovi, zauzimaju malo prostora, a efektni su. Takođe, dobro organizovan položaj nameštaja kao i ostalih elemenata, učiniće ugođaj još prijatnijim. Ukoliko je terasa veća od 20 kvadrata, prostor možete podeliti posudama sa cvećem koje dele trpezarijski deo (deo sa nameštajem), od prostora za sunčanje i druge aktivnosti.

Balkon

Balkon predstavlja jedno izbočeno odmorište na stubovima, zatvoreno ogradom ili parapetom. Predstavlja nešto nalik dnevnoj sobi na otvorenom, forma balkona je uzana i dugačka, i otvara mogućnost stvaranja male pozornice za uživanje, čak i dok se nalazite u stanu.

s71 Zelena oaza

Uređenjem terase ili balkona, stvarate svoj zeleni kutak za uživanje, ali i intimniju atmosferu u odnosu na komšije i izloženost pogledima. Složićete se da nije baš prijatno sedeti na otvorenom, ograđeni samo nekom metalnom ogradom ili betonskim zidićem, izloženi pogledima. Predlozi su svakako posude različitih oblika i boja, u skladu sa vašim afinitetima, a vrlo je značajno i kakvo rastinje stavljate. Takođe vrlo bitna je i zaštita od sunca, a pogotovo ako se terasa nalazi na višim spratovima, a okrenuta je prema zapadu, pa su tokom letnjih dana pod jakim suncem u poslepodnevnim satima. Predlozi su visoko rastinje i platnene roletne u boji fasade.

Ukoliko za to postoji mogućnost, sa spoljne strane terase (ograde), možete okačiti metalne držače, i u njih staviti posude sa cvećem, a kao dekor može da posluži i belo ukrasno kamenje.



Kako izabrati saksije i posude za cveće

Ako je balkon uzan, bolje je izabrati ćupove. Oni omogućavaju da se uzgajaju puzavice, mala drvca i sezonsko cveće. Saksije, okačene o zid, stvaraju efekat kontinuiteta, sa dole postavljenim posudama sa cvećem.

Saksije postoje u mnogim oblicima i prave se od raznih materijala: izbor zavisi od stila ambijenta, i ličnog ukusa, ali i od njihove težine i položaja.

Posude za cveće najpogodnije su za terase srednjih ili malih dimenzija, zato što dele prostor na jasno određene zone. Dozvoljavaju da imate velike čiste površine, i zahvaljujući tome, veće razgranjavanje biljaka.

Za one malo ekstravagantnije, a koji vole da imaju  specifične detalje u svom okruženju, dizajneri su se potrudili da osmisle nestandardne forme kao posude za cveće.

Izbor je na vama.



Izbor biljaka prema položaju terase, balkona ili prozora

Na sunčanim položajima: jug, jugoistok i jugozapad:

• Ageratum mexicanum (mirisna kunica) – bela, plava – voli sunce, sadi se u maju.
• Asparagus sprengeri (asparagus) – sadi se radi lista – ne podnosi prejako sunce.
• Begonia semperflorens (begonija) – bela, roza, crvena, list zeleni ili crveni – sadi se u maju, voli sunce.
Brachyscome multifida (brahiskoma, australska tratinčica) – ružičasti, ljubičasti, plavi – bujno raste, obilno cvate, voli sunce.
• Coleus hybridus (ukrasna kopriva) – sadi se radi ukrasnih listova – voli sunce.
Coleus pumilus (sitnolisna ukrasna kopriva) – sadi se radi ukrasnih listova – voli sunce.
• Dianthus caryophyllus (klinčić) – razne boje – voli sunce.
• Diascia (dijascija) – ružičasti, narančasti – viseća, voli puno sunca, obilno cveta.
Impatiens balsmina (lijepi dečko) – puni cvetovi raznih boja – traži puno vode, hrane i sunca.
Impatiens sultani (vodenika, nedirak) – razne boje – zalivati dva puta nedeljno, obilno cvetaju, puno vode.
• Ipomoea tricolor (ukrasni slak) – plavi, beli, crveni – penjačica – jednogodišnja, lako se seje.
Lathyrus odoratus (mirisna grahorica) – raznobojni: beli, roze, crveni, ljubičasti – lako se seje – seme namočiti, penjačica, osigurati potporanj.
• Lobelia erinus (lobelia)-  beli, rozi, plavi – teško se seje, voli sunce, uspravne i viseće.
• Pelargonium peltatum (pelargonija viseća) – razne boje, cvetovi obični ili puni – viseća biljka, puno sunca, redovno zalivati.
Pelargonium zonale (pelargonija) – razne boje – puno sunca, redovno zalivati.
Petunia hybrida (petunija) – razne boje, obični ili dupli cvetovi – zaštićeno od vetra, voli sunce, pincirati vrhove i uklanjati ocvale cvetove.
• Polygonum capitatum (dvornik) – ružičasti – voli jako sunce, puzava i viseća.
• Portulaca grandiflora (portulak) – razne boje – puno sunca, malo vode.
Salvia splendens (salvia, kadulja) – crvena, narandžasta – puno sunca.
• Sanvitalia (sanvitalija) – sitni žuti – viseća, voli puno sunca, obilno cveta, lako se seje.
• Tagetes patula (kadifica) – žuta, narandžasta, smeđe-žuta, puni cvetovi – sadi se u maju, puno sunca.
• Verbena hybrida (sporiš) – ružičasto, belo, plavo, crveno, ljubičasto.

Na  položajima u senci – severoistok, severozapad:

Asparagus sprengeri (asparagus) – zeleni list.
• Begonia tuberhybrida (gomoljasta begonija) – razne boje – posebna zemlja, uspravne i viseće.
• Fuchsia hybrida (fuksija) – razne boje – severoistok i severozapad, uspravne i viseće.
• Hedera helix (bršljan) – zeleni listovi ili šareni – vrlo izdržljiva biljka.
Hydrangeahybrida (hortenzija) – ružičasta, bela, crvena, svetlo plava – kisela zemlja.
• Origanum (mravinac) – svetlozeleno lišće.
Tradescantia (razne vrste) (sobni puzavac, podarka) – sadi se radi listova, zeleni, šareni, crveni – lako se uzgaja, nije zahtevna.
Tropacolum (dragoljub) – žuto, narandžasto – na suncu više cveta, granaste niske i puzave penjačice.

Uživajte u proleću, i nemojte preterivati sa količinom cveća, ostavite malo mesta i za sebe.


Vladimir Paripović je ambiciozan, kreativan, komunikativan, nasmejan, sanja o Japanu i njegovoj kulturi, obožava Stivena Kinga, belu moku iz Starbucks-a. U sebi generiše večitu borbu između arhiktekture i mode.