Cha Cha Cha je mlađa muzička forma u razvoju afro-kubanske muzike. U većini slučajeva, plesu je prethodila muzika, a tako je bilo i sa cha cha cha. Ova forma originalno potiče od mamba i rumbe. Pedesetih godina prošlog veka doživela je veliku popularnost i od tada je jedan od najpopularnijih društvenih plesova. Naziv cha cha cha potiče sa Haitija i odnosi se na deo zvona koje je proizvodilo zvuk nalik na cha-cha. To zvono se koristilo kao svojevrstan muzički instrument. Naziv ovog plesa potiče od karakterističnog zvuka koji su proizvodile cipele na parketu izvodeći ovaj ples. Cha cha cha je, može se reći, ogranak mambe. U ritmu mamba, plesači su polako izdvajali poseban žanr na koji su ljudi plesali trostrukim korakom, prozvavši ga trostruki mambo. Vremenom, ovaj trostruki mambo se razvio u zaseban ples, poznatiji pod današnjim imenom, cha cha cha.
Godine 1940, mambo je doživeo ekspanziju u SAD, ali je to bio brz i prilično težak ples. Tako su muzičari rešili da mambo uspore i učine ga senzualnijim za plesače i publiku. Cha cha cha je rođen, a mesto njegovog rođenja je bio Paladijum na Brodveju. Godine 1951, kubanski violinista i kompozitor Enrike Horin (Enrique Jorrin) doveo je cha cha ritmove na kubanske plesne podijume i do 1954. cha cha cha postaje veoma popularan u Havani, na Kubi. Isto tako je i Evropa bila otvorena prema plesovima i melodijama latinoameričkog porekla, pa je interesovanje za ovaj ples vrlo brzo raslo u sve više evropskih zemalja. U Evropi su ga po prvi put predstavili Gerd i Trante Handrih (Gerd i Trante Handrich), na Kongresu udruženja nemačkih plesnih učitelja 1957. godine.
Svojim čistim i jasnim ritmom, razdraganim figurama, mnoštvom varijacija, ovaj ples se brzo vinuo među najpopularnije. Jedna od glavnih karakteristika ovog plesa je da gotovo svaka osnovna figura može biti preneta u rumbu. Naravno, pazeći da interpretacija prenešenih figura uvek bude u skladu s karakteristikom plesa. Tokom plesa, parovi se osećaju slobodnim, karakteriše ih dobro raspoloženje i međusobna očaranost. Poigravaju se sa partnerom, a istovremeno i sa gledaocima, dok telom i licem odaju samouverenost. Osnovni korak cha cha cha sastoji se od tri koraka, zvanih chassé . Širina koraka ne bi trebalo da prelazi širinu kukova. Sve mora izgledati suptilno i nežno, a opet nekako odsečno. Chassé se može plesati s okretom ili bez, napred, nazad, u stranu, ili u mestu. Kao rezultat prenosa težine na ispruženu nogu nastaje njihanje kukovima za vreme plesanja. Važno je da se svesno ne prave nikakvi usiljeni pokreti kukovima, jer se onda gubi na bitnoj eleganciji pokreta. Cha cha cha je brz i poletan ples. Od latinoameričkih plesova on se prvi uči i vremenom usavršava. Za pravilnu interpretaciju ovog plesa možda je najbitnije imati prave noge i znati umereno mrdati kukovima. Cha cha cha je energičan i strastven ples i, ako se igra bez strasti i energije, gubi se njegov pravi smisao. Ples cha cha cha je 1961. godine uvršten u takmičarske plesove.
Cha cha cha se pleše uz širok spektar muzičkih žanrova, od autentičnih latino ritmova, pa sve do disko i pop muzike. Čist, jasan ritam i vesele figure sa puno varijacija su odlike ovog plesa, a oni su ujedno i razlog da mu se i vi prepustite i otplešete cha cha cha.
Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.
