Brydon bi dovršila ono što naziva “what-the-fuck” verzijama priče u kojoj ništa nije sveto, sve je usitnjeno, sve se prebacuje i reorganizuje. Testirala je različite završetke, neki su bili mračni, drugi hrabri. “Konačno znate šta je to što vaši likovi žele da urade”, kaže, “postepeno postajem sve sigurnija u sebe i svoje ideje. Kada se bavite nekom takvom temom, bilo je nepristojno reći “u redu, za 90 minuta će se popraviti”.
Poput mnogih stvaralaca koji nešto kreiraju prvi put, i Brydon se oslanjala na lično iskustvo kako bi joj pomoglo u oblikovanju nekih manjih detalja. “Ne radi se o meni, ali u tome je istina umetnika. Osećam da je bilo prilično katarzično pisati”, ističe Brydon. Naročito je porodična dinamika bila delom usmerena na njen evolucijski odnos sa majkom. “Postoje neke mračne stvari, posebno sa složenošću porodičnog odnosa”, kaže ona. “To je definitivno nešto što znam i što sam doživela. Stephanie i Pearl se sukobljavaju, delom zato što dele toliko sličnosti jedna sa drugom – nešto što prepoznajem u svom odnosu sa majkom.”
Konačno, nakon više od pet godina pisanja, kastinga, snimanja, montaže i miksanja, sve to se počinje isplatiti. Ove godine, “Body of Water” imaće svoju svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Glazgovu – Brydonin debitantski dugometražni film prikazuje se uz mnoštvo međunarodnih filmova čije režije potpisuju žene – a njena priča već počinje da osigurava širenje blistavih kritika. “Nije savršeno”, kaže Brydon, “ali to je autentičan izraz onoga što sam želela da kažem. Uspeli smo da preuzmemo kreativne rizike i zaista sam zadovoljna kako su se te odluke ispostavile.” Uporedo s radom s Netflixom na stvaranju sadržaja za seksualno obrazovanje, Brydon već razvija i druge ideje i televizijske projekte.
Naslovna fotografija: instagram.com/lucy.brydon
Vladislava Milovanović
