“Đia” (Gia) (1998)
Anđelina Džoli (Angelina Jolie) pokazala je da se dobro snalazi i sa ženama u ekranizaciji tragične životne priče supermodela Đije Karandži (Gia Carangi). Tamnu stranu, mnogo puta ružičasto prikazanog života manekenki, otkriva nam istinita priča o Điji Karindži, šesnaestogodišnjakinji iz Filadelfije, koja se krajem sedamdesetih godina otisnula u manekenske vode. Temperamentna, pomalo divlja devojka karijeru je prepustila vrsnom agentu Vilhelmini Kuper (Wihelmine Cooper), što se pokazalo kao sjajan potez. Ubrzo se, naime, našla na vrhu liste najtraženijih modela na svetu. Slava joj je, naravno, udarila u glavu, a nisu pomogli ni propratni elementi života na visokoj nozi. To se pre svega odnosi na prekomerno uživanje u heroinu, podstaknuto smrću Vilhelmine, koja ju je sa vrha brzo spustila na dno.
Priča o tragičnoj sudbini devojke koja je želela da uspe
“Đavo nosi Pradu” (The Devil Wears Prada) (2006)
U vrtoglavom svetu njujorške mode časopis je najbitnije sredstvo izražavanja. Vodi ga fino manikirana ruka Mirande Pristli (Miranda Priestly) – najmoćnije žene u svetu mode. Miranda je učinila časopis modnom Biblijom Njujorka i čitavog sveta tako što nije dozvolila da joj išta stane na put, uključujući i dug niz asistenata koji joj nisu odgovarali. To je posao koji nijedna osoba s imalo samopoštovanja ne može da preživi, ali je ipak prilika za koju bi ubilo milion devojaka u Njujorku.
Posao Mirandine asistentkinje mogao bi da otvori mnoga vrata sveže diplomiranoj Endi Saks (Andy Sachs). Međutim, kada počne s poslom ona shvata da će joj biti potrebno mnogo više od volje i odlučnosti da bi uspela u modnoj industriji.
Sjajna gluma Meril Strip u još jednom filmu o modnoj industriji
Sara Hadžić je veliki zaljubljenik u književnost, prirodu i druženje. Uživa u dugim šetnjama po plaži i prelepim zalascima sunca. Užasno je romantična i nada se da će jednog dana upoznati svoju srodnu dušu. Iskrena, komunikativna, otvorena, tvrdoglava. Obožava da piše, čita, voli muziku – pored porodice i prijatelja, te tri stvari je apsolutno karakterišu. Vodi se parolom “Bolje da uradiš nešto pa da se kaješ, nego da ne uradiš ništa”.
