Od prve do poslednje sezone, žene Sedam kraljevstava dominiraju. One igraju igru prestola, barem jednako žestoko kao i muški likovi – ugovaraju brakove svoje dece, gledaju kako im deca ginu, stradaju i same (uglavnom poražene od neke druge žene, majke, kraljice, koja je u tom trenutku povukla ubitačniji potez), uzdižu se i padaju i opet se uzdižu, hrabre, brutalne, mudre, ambiciozne, arogantne, lukave, lude sposobne za ljubav i klanje. Možda ni jedna serija do sada nije imala toliko izuzetnih ženskih likova – dobro, jeste Grey’s Anatomy, ali ona se prikazuje već 15 sezona i svaka ima dvadesetak epizoda.
Dakle, recept nije nov – sposobne, snažne i samostalne žene, doktorke, vladarke, čarobnice – u zavisnosti od konteksta – nisu izmišljene juče. A nisu toliko ni izmišljene, jer sve smo mi žene, majke, kraljice, heroine svakodnevice i služimo kao inspiracija onima koji osmišljavaju likove u knjigama i filmovima. Da sam lik iz GA (Grey’s Anatomy) bila bih Izi (odavno otišla iz serije), otkačena i zaljubljiva, ili doktorka Altman, koja svesno upada u svoje sopstvene emotivne zamke. A da sam lik iz GOT-a, bila bih pokojna Lijena, ne mala (nenadmašna) Mormontova, nego Starkova, ona što nije odolela vilenjačkom bledokosom Targerijenu, pa je rodila malog zmaja Snežnog, što je smeđe i oniske gene povuk’o na majku. Ili možda matora kraljica trnja Olena iz Cvetnog Sada (doživela starost, ali ne i prirodnu smrt), duhovita, mudra, opasna i dostojanstvena do poslednjeg daha.
Kad pokušam da se setim ženskih likova koji su opstali makar kroz jednu sezonu, pre nego što im je politika došla glave, mogu da nabrojim više mrtvih, nego živih, što je sasvim u duhu i serije (sa svim odstupanjima od literature) i Martinovog originala, a i u duhu rodne ravnopravnosti – jednako ginu i muški i ženski likovi. Setite se opakih Dornjanki, pustinjskih zmija, pa zatim žena u ljubavnom gnezdu koje je manji Lanister redovno posećivao i njegove omiljene ljubavnice Šai, pa jedinstvene Igrit, čija je replika “You know nothing, Jon Snow” možda jedna od najcitiranijih ikada. Pa Kejtlin Stark, koja je u svom liku objedinila supružničku odanost, majčinsku ljubav i surovu ambiciju, na najčasniji mogući način (za razliku od Sersei) i izgubila život (za razliku od Sersei). Setite se ćerke Stanisa Barateona, mudre i hrabre devojčice sa “korom” na licu (bolest od koje je kasnije oboleo i izlečen ser Džora), koja je suludo žrtvovana bogu vatre i zbog koje je ser Davos očajavao i mrzeo Melisandru iz dna duše (čarobnica se u trećoj epizodi poslednje sezone iskupila za sve svoje grehe)… A, ovo neće proći bez daljih digresija – zapravo, kad vratim film, izgleda da je jedino Stanisova supruga kraljica bila slab, ali ipak kompleksan ženski lik, potčinjena, uskogruda, pasivna, razočarana, pomirena i udaljena, ona se jedina nije borila, nego se ogorčeno i dostojanstveno povlačila (verovatno je na kraju bila luđa od Kejtlinine poludele sestre Lize Tuli, koja je takođe bila snažna na svoj način).
Ostale snažne žene su preživele i vode priču – očekujemo rat za gvozdeni presto između Deneris i Sersei (a gde je tu Džon Snežni, u svetlu novootkrivenog zmajskog porekla?), a nikako ne smemo da zanemarimo Sansu, gospu od severa, koja je u snazi apsolutno dorasla svojoj surovoj učiteljici Sersei, a u mudrosti i strategiji možda prevazilazi obe kraljice. Da li je i Arja ispunila svoj zadatak (kao Melisandra, ili mala neustrašiva Mormonotva) pitam se, ili će nas još iznenaditi do kraja? I najčasnija od svih, ser Brijena, hoće li položiti svoj život na viteški način (pošto je položila svoje devičanstvo i stekla iskustvo slabosti slomljenog srca, iz koga obično dolazi ženska snaga)? Iako su muški likovi jednako zanimljivi, kompleksni i snažni kao ženski, izgleda da će o konačnom zakuvavanju i kusanju čorbe, odlučivati žene, majke, kraljice. One će odrediti sudbinu preostalog Vesterosa i stvarno bih volela kad bi to uradile na neki ženski način, koji do sad nije viđen u epskim sagama.
Naslovna fotografija: instagram.com/gameofthrones
Aleksina Đorđević
