Kad sam počela da čitam serijal, upozorena sam dobronamerno da se ne vezujem za likove, jer ginu kao zečevi, pa sam odmah prepoznala da se verovatno radi o Nedu Starku, junakom nad junacima, čije se ime i danas (u novim epizodama GOT-a) pominje sa ljubavlju i poštovanjem i čija su dela ostala plemenita, iako su izazvala posledice koje upravo sagledavamo – Džon Snou je Targerijen i incest nije rezervisan za Lanistere, koji možda baš zato postaju sve simpatičniji. Naravoučenije, ništa nije crno ili belo, svetlost i senka idu zajedno, led i vatra pevaju istim jezikom, molim lepo, ima neko nešto protiv?

Martinovo delo je bilo jedno od najpredvidivijih ikad, ali osećala sam da će Snežni da postane glavna faca, još kad ga je plemeniti Ned poslao na Zid (u knjizi), a znala sam i da će se neizbežno smuvati sa zmajskom kraljicom, još pre početka sedme sezone (serije) – a patuljak je bio jednako sumnjiv i u knjizi i u seriji, kao najkompleksniji lik.

Prve dve nove epizode – ne kapnu ni kap krvi, na moje apsolutno oduševljenje. U ovom zamahu, serija se potpuno odvojila od Martinovih zamisli i nekako se oslobodila – scenaristi su mogli da razmišljaju i proživljavaju priču na svoj način, ne dugujući originalnoj priči više ništa, mogli su da stvore sopstvenu čaroliju. Posle prve dve (beskrvne) epizode, deluje kao da su baš to i uradili. Svi oni susreti u prvoj epizodi, koji su se nastavili i u drugoj, Džonovo otkrivanje svog porekla i pitanja bez odgovora – šta će biti sa severom, ako pobede Tuđine i Sersinu vojsku i Deneris sedne na gvozdeni presto i zvucima roga prekinut razgovor između Deneris i Džona, u kome ona zaključuje da on ima pravo da zahteva gvozdeni presto – priča je postavljena temeljno i izaziva jezu i poštovanje. Tri puta sam gledala kraj druge epizode osmog serijala, samo da proverim da li ću svaki put početi da se ježim i cvokoćem kad čujem prvi, tihi, pa drugi jači i treći glasan zov roga, čije smo signale naučili na Zidu (jedan za putnika namernika, dva za Divljane, tri za Tuđine) i kad vidim njihova lica kako sa bedema Zimovrela gledaju u tamu, mračniju od noći. Jesam cvokotala, svaki put. Kako ću da gledam treću epizodu, kad borba najzad počne? Verujem da može da bude strašnije i jezivije od momenta kada iščekivanje postaje izvesnost. Užasnuta sam i zadivljena i ne pokušavam da pretpostavim šta će da bude – tu vrstu ironičnog otklona sam naprosto odbacila i postala predana GOT-ičarka.

Naslovna fotografija: instagram.com/gameofthrones

Aleksina Đorđević

Comments