Da, svi znamo da su rasizam, robovlastištvo i te strašne priče o segregaciji ljudi odavno zakonom zabranjene i otišle u zaborav, ali šta ako nije tako? Zakon se krši, a ljudska prava se ne poštuju. Da li ako u našem okruženju nije zastupljen neki problem, to znači da on ne postoji? U pravu ste, nije tako. Rasizam je, nažalost, i dan-danas duboko ukorenjen u ljudsku psihu iako to možda nije toliko primetno u našoj kulturi. On nije otišao u zaborav, ali afroamerička istorija jeste.
Svake godine, što smo bliži Black History mesecu, sve se više okupiramo tim pitanjem – da li mi nešto možemo da učinimo povodom toga? U to ime, predstavljavamo vam grupu mladih ljudi koji rešenje ovog problema vide u umetnosti. Kroz svoje filmove prikazuju kako izgledaju stvari iz drugog ugla i objašnjavaju da samo jedna priča zapravo nikada neće postojati. Preispituju status quo i britanskoj kinematografiji doprinose iskrenim, brutalnim i realnim delima.
Ayo Akingbade
Mlada devojka iz bloka bavi se režijom i stvara nezavisne filmove koji se bave etničkom manjinom, kojoj i ona pripada. Predstavnik je deteta iz radničke klase, što se odražava na njen rad, a to smatra izuzetno bitnim kako bi svaki njen film bio u potpunosti verodostojan. Za devojke odrasle u bloku, želja da se bave umetnošću je jako retka, ali jedini način da uspostavi vezu između sebe i svoje istorije, da otkrije tu nit koja ih povezuje, Ayo vidi u umetnosti. Prikaz života etničkih manjina iz drugog ugla, kako je to uopšte biti Afroamerikanac u Londonu i ko i koliko ima pravo glasa, pitanja su koja se prožimaju kroz filmsku trilogiju “No news today”. Primer je devojke koja nam pokazuje da se upornošću sva vrata mogu otvoriti, a spoznajom nas samih stvara i neizbežna autentičnost naših dela.
