Kada na našoj polovini sveta vlada zima koja gotovo svima donese uspavanost i bezvoljnost, na južnoj hemisferi ljudi uživaju u letu. A negde polovinom februara svake godine Brazil postaje najvrelija tačka na planeti, ne samo zbog temperature koja tih dana dostiže preko 40 stepeni već i zbog karnevala duž cele zemlje, koji predstavljaju poslednje trenutke slobode pre uskršnjeg posta. Iako svaki od ovih karnevala privuče milione ljudi željnih da se prepuste čulnim uživanjima, nijedan nije kao onaj u brazilskoj prestonici hedonizma, Rio de Žaneiru.
Rio de Žaneiro je drugi grad po veličini u Brazilu i ima sve uslove za dobar život koje jedan velegrad može da pruži. Najbogatiji je posle Sao Paula, tu su najpoznatije plaže na svetu i prepun je turističkih atrakcija koje tokom cele godine privlače ogroman broj ljudi. Međutim, i pored jake ekonomije, Rio je grad u kome ima mnogo siromašnih i u kome su razlike između bogatih i siromašnih ogromne. Slučajno ili ne, razdragani Brazilci pronašli su način kako da bar nekoliko dana godišnje ova razlika bude neprimetna. Tajna je u najvećem i najpoznatijem karnevalu na svetu.
U srednjem veku čulna uživanja smatrana su za greh, a ljudski život bio je samo usputna stanica do večne slave koja svakoga čeka posle smrti. Renesansa je donela potpuni preokret u mišljenju i delanju – čovek se okreće željama i potrebama, te sam sebi postaje centar sveta. Iako su ova dva razdoblja imala potpuno drugačija viđenja, izgleda da ni posle nekoliko vekova čovečanstvo nije spremno da se odrekne nijedne od njih. Tako i danas mnogi vernici poštuju post, čiji je cilj da se ljudsko telo i duša očiste od svih grehova. Hrišćani veruju da u vreme velikog uskršnjeg posta odbacivanjem teške, masne hrane i svake vrste veselja saosećaju sa Isusovim mukama. Zato je vreme neposredno pre ovog posta prilika da se dobro provesele i uživaju u onome što će im narednih četrdeset dana biti zabranjeno. Zanimljivo je i to da su u Brazilu najveći karnevali, a posredi je zemlja sa najviše katolika.
Za vreme ovog četvorodnevnog ludila, svi postaju jednaki, bez obzira na nacionalnu pripadnost, društveni položaj ili bilo koje drugo obeležje – prosjaci se pretvaraju u kraljeve, poznate ličnosti u nepoznate, duhovno postaje fizičko, a sve sa ciljem da se ljudi dobro zabave i oslobode duh uživajući u ritmu sambe, atraktivnom plesu lepotica u oskudnim kostimima i razdraganosti koja vlada na ulicama i plažama.
Ipak, za neke ovaj karneval nije samo obična zabava već žestoka borba za prestiž. Na Sambadromu, stadionu koji je izgrađen samo za karneval, odigrava se glavni program. Naime, poslednja dva dana rezervisana su za elitno takmičenje u sambi. Najbolje brazilske škole sambe bore se za titulu šampiona, a stroge sudije ocenjuju ih u čak deset kategorija. Ne toleriše se ni najmanji propust u izvođenju koreografije, originalnosti kostima i odabrane teme, izvođenju pesme koja mora biti u potpunom skladu sa temom koja predstavlja školu…
Svaka od njih učešće shvata krajnje ozbiljno. Cele godine se spremaju za to takmičenje, pri čemu se ulaže ogromna svota dobijena od sponzora, kako bi bila obezbeđena oprema za celu školu koja broji oko 4,000 učesnika. Iako najbolja škola sambe dobija i novčanu nagradu, najviše znači upravo naslov kralja sambe, koju će nositi cele naredne godine.
Raskošnoj paradi ipak ne mogu da prisustvuju najsiromašniji slojevi, jer karte dostižu cenu i do nekoliko stotina dolara. Na ulicama u okolini Sambadroma, ipak, ne izostaje dobra atmosfera. Tu paradiraju manje poznate škole sambe, čiji su učesnici često stanovnici sirotinjskih četvrti – favela, a u tom pratećem programu festivala mogu da učestvuju svi. Lude žurke odvijaju se i na krcatim plažama Kopakabana i Ipanema, a traju celu noć, tako da na svakom koraku vreba vreli ritam sambe i ples zanosnih Brazilki. Tokom trajanja karnevala ljudi se toliko opuste i prepuste slasnim uživanjima, da je vlada Brazila prinuđena da pazi na bezbednost svojih i stranih državljana u mnogo većoj meri nego što je to uobičajeno. Po nekoliko hiljada vojnika i policajaca trudi se da spreči nasilje i pokušava da motri na sve one koji nepažnju učesnika okreću u svoju korist. Budući da vatrena atmosfera u mnogima pojačava seksualni naboj, naglašena je propaganda za siguran seks i borbu protiv side.
Kao i svaki veliki grad, i Rio de Žaneiro ima veliki problem s kriminalom, te nije čudno što to ne jenjava ni u vreme masovnih okupljanja. Ipak, karneval je događaj koji bi svako od nas voleo da doživi bar jednom u životu, a slika koju šalje u svet čini ovaj grad jednim od najpoželjnijih turističkih odredišta na svetu.
Irena Vuksanović je po obrazovanju profesor književnosti, ali mnogo više voli da piše nego da priča. Ne voli romantiku, ali voli romantizam. Nije vegetarijanac, ali obožava životinje. Ne voli da glumi, ali redovno posećuje pozorište. Zato je i pokrenula svoj blog Suflerka.