Očigledno je da se ovakav način razmišljanja ne odnosi samo na keramiku, nego i na život, na prihvatanje sopstvenih mana. Naše rane i unutrašnji ožiljci mogu biti najlepši deo nas, a da istovremeno nisu ono što nas definiše, nego se uklapaju u čitav sklop naše ličnosti.

Sve te pukotine, bilo na predmetu, bilo u životima, predstavljaju najlepši deo. Između pukotina se uliva posebni lepak, a kad se on osuši, pukotina se preliva plemenitim metalima, pa se uglača dok se lepak ne izjednači sa površinom predmeta.

Ova tehnika se uglavnom koristi na keramici, ali se može probati i sa drugim materijalima. Predmet ostaje čvrst i neće ponovo pući na istom mestu i sasvim je zdravo jesti iz takve činije i koristiti je na isti način kao i ranije.

Kintsugi predstavlja divan sklop funkcionalnosti i estetike koji se retko gde sreće. Poruka wabi-sabi filozofije jeste da treba da prihvatimo život takav kakav jeste. Dogodiće nam se loše stvari, bićemo povređeni, šoljice, tanjiri i činije će biti razbijene. Umesto da sve to skrivamo, sklonimo i bacimo, treba da skupimo parčiće sebe spojimo ih i učinimo ih divnim. Tu sposobnost i rezilijentnost Japanci nazivaju mottainai. Pojedini filozofi bi to nazvali smislom života.

Naslovna fotografija: instagram.com/InspirinInstaFeeds

Jovana Petković

Comments