Ljudi toliko vole da se mešaju u tuđe odluke, da se uopšte ni ne zapitaju da li je kulturno da nešto komentarišu ili imaju stav o telima drugih osoba. Jedan od tih stavova je “ne želim da budem majka”. Uvek će se naći da to neko prokomentariše, čak i u najužem krugu ljudi sa rečima “predomislićeš se”, “još nisi našla onog pravog”.
Suština je da čak i ako se predomislim to nije tvoja stvar. A odluke “hoću decu” i “neću decu” treba shvatati jednako ozbiljno. Za žene koje se odlučuju da ne žele da budu roditelji se gleda dramatičnije nego na muškarce, jer imamo i izraz “ostvariti se kao majka”. Smatra se da je uloga žene da rađa, a ako ne ispunjava tu svoju ulogu, onda ona nema svrhu u ovom životu. To su ljudi koji na žene gledaju kao na inkubatore.
View this post on Instagram
Da se razumemo, nemam ništa protiv žena koje žele decu. Smatram da je roditeljstvo divno, da su deca divna, ali sebe, naprosto, ne vidim u toj ulozi. Nemam uopšte potrebu da imam decu. Onda bi mi neki rekli “ali ti bi bila odlična majka”. Možda i bih. Ali nije u tome poenta. To što bih bila dobra majka, ne mora automatski da znači da to ne želim da budem.
Pročitajte i ovo: Pravda za žene koje ne žele da budu žena, majka, kraljica
Ljude oko mene, a pogotovo one na internetu iz nekog razloga baš dotiču odluke koje nemaju veze sa njima, kao da nemaju sopstvenih problema. U čemu je tu uopšte stvar? Rekla bih da je najkraći odgovor na sve te stavove patrijarhalno društvo koje žene konstantno gura u kalup i nameće im određene uloge.
Ne želim da budem majka i zbog toga nisam manje vredna od osobe koja to želi.
Imamo i argument da su ljudi koji neće decu – sebični, zato što se majčinstvo povezuje sa požrtvovanjem, odnosno da dobrobit svog deteta stavljaš ispred sebe. I smatram da nije sebično ne želeti decu, pre je savesno, jer ako znam da ne želim ili nisam u stanju da sebe u potpunosti nekome posvetim – onda je zaista bolje da nemam decu, nego da ih imam jer tako društvo nalaže i da onda ne budem u stanju da toj deci pružim sve što im je neophodno.
View this post on Instagram
Pored toga, imamo i previše nesavesnih roditelja, onih koji imaju decu “zato što je vreme”, zato što nisu ni preispitali da li bi bili dobri roditelji ili ne, izučili modele roditeljstva, radili na sebi dovoljno da deci ne prenesu generacijske traume. A još sebičnije je rađati decu “da bi imao ko da te čuva u starosti”.
Dete je nešto što se bezuslovno voli, neko kome treba da date sve, a da ne očekujete ništa zauzvrat, jer dete vama ništa nije dužno, pa ni to da vas čuva u starosti. Ukoliko to učini, to treba da bude iz njihove ljubavi i dobre volje, a ne zato što to neko od nas očekuje. Naravno, to jeste lepa odluka deteta, ali nije nešto što treba očekivati i to je deo našeg mentaliteta da je “tebi dete nešto dužno”.
Zapravo, osnovni pokretač za rađanje deteta i treba da bude ljubav. I u redu je ako je neko svestan da tu bezuslovnu ljubav ne može ili ne želi da da. Zapravo, svaki razlog za nemanje deteta je validan, jer to zašto neko ne želi da ima dete nije uopšte vaša stvar niti je kulturno komentarisati i osuđivati.
Pročitajte i ovo: Patrijarhat uzvraća udarac – čija je tvoja materica?
Ponekad mi deluje da rodbina i poznanici ni ne znaju šta da pitaju, niti razmišljaju da li je to ok kada pitaju “a kad će dete”, jer to je opšte pitanje, skoro kao “kako si”. Treba da promenimo paradigmu da mešanje u tuđe živote na ovaj način bude socijalno prihvatljivo.
Naslovna fotografija: instagram.com/icewasonline
Jovana Petković
