Ipak, bračni život Albertu nije bio zanimljiv. Veliku strast je i dalje osećao prema fizici, pa je tako 1905. godine objavio pet naučnih radova koji su promenili tok moderne fizike. Prvi rad je o fotoelektričnom efektu i osnovama kvantne fizike (1921. godine je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu za fiziku, upravo zbog svojih teorija o fotoelektričnom efektu), drugi i treći rad su potvrdili postojanje atoma što je u to vreme osporavano, četvrti se tiče Specijalne teorije relativiteta i brzine svetlosti, dok mu je peti rad obezbedio uspeh u širokim naučnim krugovima jer je u njemu razvio svoju čuvenu i najpoznatiju jednačinu koja dokazuje da je moguće pretvoriti objekte u energiju (E = mc2).
Godine 1909. počinje aferu sa bliskom rođakom Elsom sa kojom je varao tadašnju suprugu Milevu. Deset godina kasnije se razvodi od Mileve i iste godine venčava sa Elsom koja ga je sve vreme nagovarala na to.
Njegovo remek-delo, Opšta teorija relativiteta, objavljeno je 1915. godine, kada je imao 36 godina, a njemu je prethodila Specijalna teorija relativiteta objavljena 1905. godine kada je imao svega 26 godina. Ono što je karakteristično za ovu teoriju jeste odbacivanje Njutnove teorije o apsolutnom prostoru i vremenu i tvrdnja da materijalni objekti ne mogu da pobede brzinu svetlosti. On tvrdi da je moguće putovati u svemir do udaljenih zvezda ako se putuje dovoljno brzo zbog uticaja dilatacije vremena. Ono što je još zanimljivije, po ovoj teoriji, ako jedan blizanac ode na ovakav brzi put i vrati se nakon nekoliko godina, svog blizanca će zateći mnogo starijeg nego što on jeste! Ovo se smatra i najlepšom teorijom u nauci.
Njegova najpoznatija jednačina E = mc2 može da nam pomogne da otkrijemo zašto zvezde sijaju i zašto je nuklearna energija mnoog efikasnija od uglja ili nafte.
Godine 1919. Ajnštaj je po “veličini” upoređen sa Isakom Njutnom zahvaljujući teorijama o solarnoj eklipsi.
Albert Ajnštajn nikada nije nosio čarape.
Šuška se da je imao aferu čak i sa Merilin Monro!
Porodica ga je zvala “budalastim” jer mu je trebalo dosta vremena da progovori.
Profesor matematike na koledžu ga je prozvao “lenji pas”!
Voleo je jedrenje, klasičnu muziku (Baha, Betovena i Mocarta najviše) i svirao je violinu.
Nakon smrti, njegov mozak je izvađen i 20 godina se čuvao u tegli u Univerzitetskoj bolnici u Prinstonu.
Sebe je smatrao za agnostika, pre nego za ateistu.
Mnogi njegovi eksperimenti su nastali vizuelno, u glavi, a ne u laboratoriji.
Novac koji je dobio zajedno sa Nobelovom nagradom potrošio je na brakorazvodnu parnicu sa Milevom Marić.
Ponudili su mu da bude predsednik Izraela, ali je to uljudno odbio.
Nikada nije imao auto i nikada nije naučio da vozi.
Godine 1930. je patentirao frižider koji tada nije bio komercijalno isplativ.
Bio je jedan od 5.000 Nemaca koji je potpisao peticiju da Nemačka poništi svoju zabranu homoseksualnosti.
Tadašnji direktor FBI-a ga je proglasio sovjetskim špijunom.
Isak Njutn i Galileo Galilej su mu bili omiljeni naučnici.
Na osnovu njegovih očiju i bora nastao je čuveni lik “Ratova zvezda”, Joda.
Vidiš, Albert Ajnštajn je jedan od najgenijalnijih osoba o kojoj si ikada učila, definitivno, zato ne propusti seriju “Genije” na National Geographic kanalu kako bi saznala još mnogo zanimljivih činjenica o ovom fizičaru koje nisi mogla ni da zamisliš!
Pročitajte još i ovo:
Naša opsesija meseca: Serija koja će učiniti da na Alberta Ajnštajna gledaš drugim očima
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Ivana Tomić
