Italijanski kostimograf Piero Tosi preminuo je početkom ovog meseca, a najpoznatiji je bio po svom radu na filmskim delima kao što su The Leopard, Death in Venice i Medea, kao i njegovom sveukupnom, značajnom uticaju na filmsku kostimografiju.
Obožavaocima filmova, ali i pažljivim posmatračima, Tosi je poznat po tome što je detaljno i posvećeno istraživao istoriju kostima. Svako njegovo istraživanje je bilo vidno u njegovom radu, što mu je donosilo mnogobrojne nagrade. Osvojio je nagradu David di Donatello za najbolji kostim čak dva puta, a za vreme svoje karijere je nagrađen i BAFTA nagradom za najbolji dizajn kostima, takođe dva puta. Za Oskara je bio nominovan čak pet puta, ali je ipak tek 2013. godine osvojio ovu nagradu, ali u vidu počasne nagrade za sedamdeset i pet godina vrednog rada u svojoj oblasti.
Kada su se širom sveta proširile vesti da je preminuo u svojoj devedeset i drugoj godini života, svim poznavaocima njegovog rada je bilo i te kako jasno da je moguće da nikad više nećemo imati kostimografa kakav je bio Piero Tosi. Bez obzira na digitalnu revoluciju i nepresušan izvor informacija kada je u pitanju dizajn kostima, veoma je teško zamisliti preciznost kakvu je on posedovao u radu.
Film Bellissima, reditelja Luchino Visconitja iz 1951. godine u kojoj je glavnu ulogu tumačila čuvena italijanska glumica Anna Magnani, bio je samo njegov početak rada sa ovim rediteljem. Nakon toga, njih dvojica su sarađivala na još devet filmskih ostvarenja, uključujući The Leopard, Death in Venice, Ludwig, The Innocent i mnoge druge. Kasnije je u intervjuima redovno isticao da su njegovi počeci ujedno i njegov najznajčajniji rad, sa čime će se složiti mnogi filmski stručnjaci.
Među ostalim radovima, ističemo i film Madea iz 1969. godine, reditelja Pier Paolo Pasolinija, kao i rad na filmovima Federico Fellinija i Franco Zeffirelli. Kao najznajčajniji istorijski momenat se ipak izdvaja njegov doprinos filmovima koje je radio sa već pomenutim Viscontijem, koji je kao i ovaj kostimograf delio sa njim njegov pomalo opsesivan, pažljiv i precizan pristup istorijskim detaljima.
Oblačio je zvezde filma kao što su Burt Lancaster, Claudia Cardinale, Alain Delon, Sophia Loren, Peter Sellers, Charlotte Rampling i Dirk Bogarde.
U jednom članku magazina Vogue, poznati novinar Hamish Bowles je istakao da je reditelj Visconti bio težak za sarađivanje sa kostimografima jer je insistirao da sve bude u detalj precizno i izuzetno ažurno sa vremenskim dobomu kom se film odigrava. Kostimi su morali da budu u skladu sa vremenom u kom se odvija radnja filma, čak i kada se ti delovi kostima ne pojavljuju na ekranu u toku samog snimanja i prikazivanja. Tosi je bio jedini koji je uvek prvenstveno ispunjavao njegova očekivanja, a onda ih i nadmašio u nekoliko naleta.
Ovakvi detalji možda deluju previše rigorozno za jedan kostim, ali to je ono što ih na neki način oživljava, a ekvivalentno uzbudljiv dizajn na ekran donosi određenu dozu magije. Samim tim su se obojica trudila da glumce ovakvim stvarima motivišu da se osećaju kao da se nalaze u samom filmu i preživljavaju te stvari, što je dodatno poboljšavalo njihovu glumu.
