Placebo efekat je efekat koji se postiže kada se kod osoba kojima se da neutralan medikament, tzv. “lažni lek”, kao posledica javi poboljšanje zdravlja izazvano autosugestijom. Ovaj efekat se može postići čak i kod pacijenata koji su svesni da medikament koji im je dat nema nikakvo dejstvo.
Etimologija
Iz latinskog placebo – u slobodnijem prevodu – godiću, blagotvorno ću delovati, prvi put je kao medicinski termin iskorišćen u XVIII veku. 1785. godine definisan je kao svakidašnja metoda u lečenju, a 1811. kao bilo kakav medikament koji pacijentu više ugađa nego što mu zaista pomaže. Ovakvi medikamenti bili su široko rasprostranjeni u medicini u XX veku, a neretko odobravani i nazivani neizbežnim varkama.
Kako?
Pacijentu možemo dati lek uz reči da nismo sigurni i ne možemo znati da li će on uopšte uticati na njegovo stanje. U tom slučaju, pacijent će, želeći da mu bude bolje, sam stvoriti potrebno terapeutsko dejstvo i, ubeđujući sebe da lek deluje, osećaće se bolje. Iako nedovoljno ispitan i objašnjen, ovaj efekat nam ukazuje na neverovatno veliku ulogu koju mozak igra u našem zdravlju. Ipak, njegov uticaj na zdravlje zavisi od same bolesti. Kod opasnih bolesti i pacijenata u jako teškom stanju, čak ni snažna autosugestija nije dovoljna da na pozitivan način utiče na njihovo zdravlje.
Šta sve može da bude placebo?
Najčešće placebo efekat izazivaju medikamenti u različitim oblicima – lekovi, kreme, injekcije… Osim medikamenata, česte su i lažne operacije, lažni ultrazvuk ili akupunktura u kojoj se koriste lažne igle – tačnije sve što bi kod pacijenta moglo da izazove jaku veru u oporavak. Neki su čak išli toliko daleko da su predlagali da samo razgovorom sa pacijentom ili razgovorom sa njegovom porodicom koji će on čuti, u kome ćete reći da će mu biti bolje kroz nekoliko dana, možete izazvati pozitivan efekat na njegovo zdravstveno stanje.
Primeri placebo efekta u:
Parkinsonovoj bolesti – Opuštanje izaziva lučenje dopamina u mozgu, što pozitivno utiče na stanje pacijenta.
Depresiji – Iako često posežemo za antidepresivima, lekovima za koje smo sigurni da će nas “dići”, dokazano je da na nas – naš mozak – najveći efekat ima sama činjenica da smo uzeli lek od koga bi trebalo da nam bude bolje. Sledeći put, umesto da odmah uzmete lek, pokušajte da snagu svog mozga iskoristite u svoju korist i da vaše raspoloženje ne zavisi od medikamenata.
Potrebi za kofeinom – Kafa bez kofeina, u kojoj verujete da je vama potreban kofein, na čoveka manje-više isto utiče kao i prava kafa!
Nedostatku glukoze – Kada primite injekciju u kojoj verujete da je glukoza, a u kojoj je nešto drugo, neutralno, čak i to pojačava lučenje dopamina u bazičnoj gangliji, i to samo kod muškaraca.
Negativni efekti
Kako bi ukazao na neželjene efekte koje placebo može da ima, koristi se termin nocebo, takođe iz latinskog, čije je značenje – povrediću, naškodiću. Mislilo se da placebo može ili da nema nikakav efekat, ili da njegov efekat bude pozitivan. Međutim, placebo efekat može biti i jako negativan kada, umesto da poboljša stanje pacijenta, završi tako što ga pogorša. 1992. godine, jednim istraživanjem dokazano je da moć autosugestije ide još dalje – od zdravog čoveka pravi bolesnog: žene koje su bile u strahu i uverene da su u velikoj opasnosti od srčanih oboljenja imale su 4 puta veću smrtnost od onih sa istim simptomima koje su bile optimističnije u svojim pogledima na zdravlje.
Dejana Knežević voli knjige (one opipljive), crnu boju i Avenged Sevenfold; Behemota, kafu i McQueen-a. “I am sick of lovable people, somehow they are all a lie.” (D. H. Lawrence)
