#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ako si čula za “hygge”, obožavaćeš “fika” koncept: Skandinavski način pravljenja pauze za kafu

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

“Poslednja želja” – Andžej Sapkovski

“Poslednja želja” – Andžej Sapkovski

Konačno kvalitetna fantastika! Izdavačka kuća IPS Media objavila je knjigu Andžeja Sapkovskog (Andrzej Sapkowski) “Poslednja želja”. Milan Duškov majstorski je preveo rukopis sa poljskog jezika. Budući da se u izvorniku koriste raznovrsne reči koje označavaju magijske pojave, posao gospodina Duškova bio je veoma težak. Trebalo je razlučiti tanane razlike između magijske formule, zaklinjalice, uroka, čini, magijskih znakova, portala i koječega. Prevodilac je za imena mitoloških bića pronašao ravnotežu između preuzimanja reči iz poljskog, iznalaženja srodnih bića iz domaće mitologije i novih izraza. Božanstveno! Kikimora, alp, bruksa, veštilo, đavol, trol, striga, bobolak, vodenjak – svakom je nadenut odgovarajući naziv.

No, sav trud i uspeh gospodina Duškova bio bi zaludan da nije dobrog izvornika gospodina Sapkovskog. Po strukturi, “Poslednja želja” je neka vrsta mozaičkog romana. U knjizi su predstavljene priče koje se pletu oko dogodovština vešca Geralta iz Rivije. Premda su izlazile kao samostalni radovi, priče se nastavljaju jedna na drugu, snažno povezane likovima, okruženjem u kome se odvijaju, tonom i atmosferom, kao i brojnim tananijim nitima. Umesto da se baci na roman, mudri (i lukavi) Sapkovski adutira najjačom kartom – snažnom kraćom formom. Andžej Sapkovski sjajno barata tekstom, kako na nivou rečenice, tako i na nivou strukture. Nema viška. Likovi su čitaocu odlično predstavljeni, uvek slikovito. Ritam priče održavaju dobri dijalozi, precizni opisi i jezgrovitost. Stil mu je savremen, dinamičan, a raste iz veoma čvrste osnove. Naime, svaka priča može da se sažme u jednu prosto proširenu rečenicu nalik na narodnu poslovicu ili mudroliju. Upravo ta jasnoća doprinosi da priča ima baš onoliko reči koliko je neophodno i ni slovca viška. Ishod je knjiga koja se čita u jednom dahu.

“Glas razuma” jeste priča koja je najduža i razdeljena kroz celu zbirku, tako da sa ostalim tekstovima čini hronološku i logičku celinu. Igrači kompjuterske igre prepoznaće skicu priče. Naime, osnovni zaplet prikazan je u uvodu igre “The Witcher”, a osim toga, tu je posejano seme razdora između Geralta i vitezova reda Bele ruže.

“Veštac” je opis borbe između strige i Geralta. No, povrh toga saznajemo više o Foltestovoj prirodi, budući da kralj lično u tajnosti dolazi da razgovara sa vešcem iz Rivije. Na ovu priču nastavlja se drugi deo “Glasa razuma”, jer Neneke, šašava sveštenica Melitele i isceliteljka, pokušava da urazumi Geralta i spreči ga da povređen odbaulja u sledeću avanturu.

“Zrno istine” je potresna priča koja postavlja pitanje ko je čudovište, a ko nije. Naime, putujući kroz šumu, Geralt nailazi na jedinstveno mitsko biće bizarnog izgleda (à la Zver iz “Lepotice i zveri”) i magijske sposobnosti. Zver po imenu Nivelen pokušava da se preispita ispovedivši se Geraltu. Nije sigurna da li želi da se vrati u ljudski oblik ili ne, čini joj se da klizi u čudovišnost sve više. Trunka ljubavi spasila bi je kletve, ali Nivelen ne može da je nađe.

“Manje zlo” je priča o tome kako je Geralt dobio neslavni nadimak Koljač iz Blavikena. Pokušavajući da spreči pokolj, veštac je prinuđen da napravi izbor i sam podnese teret mržnje. Kroz glavnu antagonistkinju priče, Sapkovski nam poručuje da “nema manjeg zla, već samo veliko zlo i veće zlo, a ono najveće zlo primorava nas da biramo između prethodna dva”.

“Pitanje cene” je motivacijski možda najslabije postavljena priča od svih, ali je dobro ispletena i predstavlja važnu promenu ritma u sledoredu romana. Naime, Geralt se nalazi usred intrige na dvoru Cintre. Kraljica Kalante pokušava da obezbedi političku stabilnost i budućnost male kraljevine i istovremeno spreči ćerku Pavetu da se uda za čudovište. U neočekivanom obrtu Geralt stiče pravo na neograničenu nagradu i traži “ono što princeza već poseduje, a i ne zna da ima”, iz čega doznajemo kako nastaju novi vešci.

“Kraj sveta” možda je i najbolja priča iz zbirke. Sapkovski majstorski uvodi humor u prvom delu priče, koji će biti sjajna protivteža mučnoj i tragičnoj završnici. Pesnik i veštac stižu u zabit. Seljani ih angažuju da isteraju “đavla”, koji je zapravo špijun vilenjaka. Drevna rasa gospodara šume izumire. Veštac ih prezire, ali im i pripada, jer će i njegov soj nestati pred hukom napretka čovečanstva.

“Poslednja želja” prikazuje kako su se upoznali Geralt iz Rivije i Jenefer iz Vengerberga. Čarobnica je šarm pretvorila u oružje. Geralt zna mračnu stranu vrcave riđokose, zna kako se njena sorta rađa, zna za sve podlosti i spletke, za beskrupuloznost magijskih kučki, ali pristaje da se spusti u taj ponor i preda olujnoj ljubavi koja će se izroditi. U veoma dramatičnoj završnici romana, Geralt sudbinu vezuje za Jenefer i tim činom pridobija njeno srce.

Toplo preporučujem!


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama

Editors choice