Puno se govori i piše o anksioznosti, jer je ovo očigledno problem savremenog sveta i načina života – svi poznajemo anksioznost, iskusili smo je u manjoj ili većoj meri, u nekim periodima života, ili u nekim trenucima kada smo pod pritiskom donošenja odluka i rešavanja problema. Anksioznost se uglavnom povezuje sa depresijom i sa mentalnim zdravljem, ali svako mentalno i emotivno stanje prate i fizički simptomi, nelagodnosti i problemi.
Najpre, da odredimo šta znači biti anksiozan – anksioznost se opisuje kao slobodnolebdeći strah, koji nije vezan za realna dešavanja i probleme, osećanje zebnje i teskobe, unutrašnju mentalnu i emotivnu napetost, kao da stalno iščekujemo neke loše ishode. Fizičko stanje prati našu zebnju, brigu, teskobu i strah – srčani ritam se nekontrolisano i bez razloga ubrzava, disanje je plitko i ponekad ostajemo bez daha, osećamo vrtoglavicu, javlja se mučnina, imamo nesanicu. Pojavljuje se i znojenje, umor, malaksalost, otežana koncentracija, drhtanje ruku, osećaj preterane hladnoće ili toplote, bol u grudima, problemi sa varenjem…
Sve to mogu da budu i simptomi nekih drugih poremećaja, ali ako ulazite u srednje godine, odnosno, klimakterijum, verovatno ćete prepoznati većinu ovih simptoma. Oni prate hormonske, telesne i životne promene koje doživljavamo na pragu starosti, odnosno, prelazak u novo životno doba praćen je anksioznošću. Ipak, pojava ansksioznosti se ne vezuje za određeno doba života i može da se pojavi bilo kada, čak i kod dece, u trenucima u kojima emotivni i psihološki pritisak koji osećamo nadrastaju našu sposobnost da ih kanališemo.
Svako, dakle, povremeno iskusi anksioznost, a ona koja se može smatrati poremećajem, odnosno patološkim stanjem, razlikuje se od one koju svako poznaje samo po kvantitetu – po tome koliko dugo traje istim intenzitetom. Osobe koje stalno pate od anksioznosti ne mogu same da prevaziđu to stanje i potrebna im je pomoć stručnjaka, a to verovatno uključuje i uzimanje anksiolitika i terapeutski rad.
