Kafane starog Beograda bile su srce društvenog života prestonice. Branislav Nušić zapisao je o njima:
“Što se više razvijala nova prestonica, kafane su sve više i više postajale centri u kojima se kretao život. Tu su se sastajali ljudi radi sporazuma; tu su zakazivali sastanke radi posla, tu su se čak i advokati konsultirali sa klijentelom, tu se zakazivao sastanak između provodadžije i devojačkog oca, tu je dužnik potpisivao menicu, ortak ugovor, tužilac punomoćje i, gotovo svi javni akti, izuzimajući testamenta, obavljali su se u kafani. Tu su društva držala sastanke; tu su političari sklapali zavere i konspiracije, tu je često i bolesnik potražio doktora da ga pripita za savet.“
Plato ispred "Albanije" uvek je bio najčešće sastajalište Beograđana
Kafane su imena dobijale spontano. Na mestu čuvene skadarlijske kafane Tri šešira ranije je postojala fabrika za izradu šešira. Na zgradi se nalazilo ime firme i tri šešira izrezana od lima, koja su tu ostala i pošto je fabrika prestala da radi, a na njenom mestu se otvorila kafana. Prirodno, Beograđani su je nazvali Tri šešira. Zlatna rupa je dobila ime jer se nalazila u blizini rupe na Vračaru koja je u vreme dinastičkih progona služila kao zatvor za političke protivnike. Mnoge kafane su dobile imena po mestu gde su se nalazile: Ladno kupatilo, Astronomska kula, Čubura, Narodna skupština… Druge su krštene po gostima koji su u nju svraćali: Tesač, Ratar, Tri kovača, Devet kočijaša… Posle 1848, u Beogradu je sve više Srba iz prečanskih krajeva koji donose nova imena: Ruski car, Grčka kraljica, Srpska kruna. Početkom 20. veka u Beogradu je na svakih 50 stanovnika postojala po jedna kafana.
Gosti kafane "Tri šešira" na zajedničkoj slici iz 1904. godine
Poneki sačuvan oronuli zid neke stare beogradske kafane ćutljivo čuva mnoge priče. Na kariranom stolnjaku u Dardanelima Vojislav Ilić je za jednu banku uredniku dečijeg lista napisao svetosavsku pesmu “Ko udara tako pozno?”. Đura Jakšić je dug u kafani Kod kočijaša platio tako što je gazdi nacrtao devet nemačkih radnika koje je video kroz prozor kafane. Ponosni gazda je sliku okačio na zid, a kafana je ubrzo postala poznata kao Devet Švaba. Janko Veselinovć je pričao da mu je kafana spasila život. Jednom prilikom, uz čašicu i razgovor, ostao je za kafanskim stolom duboko u noć. Kada je konačno stigao kući, video je da je pukla trula greda iznad njegovog kreveta, a tavanica se srušila u, na sreću, praznu postelju.
Gostionica "Kod srpske krune" bile je jedna od najpoznatijih kafana starog Beograda
U kafanama su Beograđani prvi put videli mnoga čudesa modernog sveta koja su stizala u Beograd. Prva sijalica u Beogradu zasjala je u kafani Proleće. Zanimljivo je da se na njenom mestu, u današnjoj Masarikovoj ulici, sada nalazi zgrada Elektrodistribucije. Prvi telefon takođe je zazvonio u kafani, u Tri lista duvana, dok je prvi sajam knjiga održan u Kolarcu. U kafani je prikazan i prvi film, a čak je i Narodna skupština kratko vreme posle Prvog svetskog rata zasedala u kafani Kasina.
U "Kolarcu" je održan prvi sajam knjiga
Jedna od retkih beogradskih kafana koje i danas radi je Znak pitanja. Tokom duge istorije, kafana je promenila mnoge vlasnike. Sredinom 19. veka vlasnik je bio Naum Ičko, trgovački konzul kneza Miloša. Posle 1878, vlasnik potaje Hećim Toma, poznati ustanički vidar. Sa vlasnicima se menjaju i imena. U vreme dok je gazdovao jedan Užičanin zvala se Kod pastira. Novi vlasnik ju je nazvao Kod saborne crkve, ali se ime nije dopalo crkvenim vlastima pa je posle samo nekoliko sati uklonjeno. Na tabli je, u nedostatku imena, privremeno stavljen znak pitanja, koji je ostao do danas.
Kafana "Znak pitanja" jedna je od retkih koja i danas čuva atmosferu starog Beograda
Stari Beograd imao je i svoj “Bermudski trougao”. Bile su to kafane Šumatovac, Pod lipom i Grmeč, na prostoru između zgrade Politike i Radio Beograda. Legenda kaže da su mu ime nadenuli boemi pre 50ak godina jer su se u njemu gubili mnogi novinari i pisci. Otišli bi u neki od ova tri lokala i kući ne bi dolazili danima.
Većine starih kafana danas nema. Marš na Drinu je postala kockarnica, Lion prodavnica dečijih igračaka, a ostale su danas banke, picerije, kladionice… U retkim koje su opstale, kao Znak pitanja, Tri šešira, Srpska kafana, danas sede neki drugačiji boemi. Nestao je Beograd Nušića i Đure Jakšića. Samo stare razglednice i poneka priča nepoznatog starog gospodina iz ugla kafane čije oči gledaju ka vama i vide neko davno vreme i društvo čuvaju uspomenu na stari Beograd i vreme boema u čijim pesmama i danas uz vino uživamo.
Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.
