Biću rumena buca i baš me briga jer se sebi sviđam

Biću rumena buca i baš me briga jer se sebi sviđam

strana 1 od 2

Gledajući u parče pizze, osećam kako mi se pljuvačka polako skuplja u ustima, oči širom otvorene i zabuljene kao u gladnog vuka. Gutam knedlu, započinjući svoju svakodnevnu (bolje rečeno svakominutnu) borbu.

“Opet nisam jela ništa ceo dan. Jedno parče me neće ubiti, i drugi pojedu pa se ne ugoje tek tako preko noći. Mada, kad bolje razmislim, ipak je to suviše nezdravo, a da ne spominjemo tek kalorije, užaš!!! Mogu da sačekam do sutra musli, ješću ga ovog puta sa jogurtom. Kriška lubenice za užinu, taman da preguram dan.”

anoreksija1 Biću rumena buca i baš me briga jer se sebi sviđam

Ovo je samo jedan od mnogih monologa koje sam u tom periodu vodila sa sobom. Verujem da će se gomila devojaka pronaći i podržati kad kažem da je to sitnica kroz šta su (smo) prošle.