Da li ste sreli skoro nekog anđela?

Da li ste sreli skoro nekog anđela?

Naravno da pomislite na krilato obličje okupano svetlošću, koje nosi milost, uliva veru i podseća nas da nismo uzaludni, sami, zaboravljeni i besmisleni, da život ima snagu radosti, da smo u stanju da je osetimo i da je se setimo.

E pa, to intenzivno anđeosko prisustvo ne postoji. Ne u tom obliku koji nama treba da se osetimo pročišćeno, obasjano, ubeđeno I bezbrižno.

Zato smo skloni da vidimo anđela u bilo kome ko nam da makar delić svega što nam treba da se pomirimo sa ograničenjima ljudskosti. I da ne prihvatimo da su ta ograničenja sve tešnja i sve veća, nego da osetimo ono nešto više za šta smo već počeli da sumnjamo da je totalni trip.

Zato srećemo mnogo nosilaca anđeoskih poruka. Sigurna sam da ih je mnogo, samo smo mi često toliko zatvoreni, zagledani u sebe unutar sopstvenih granica, da često ne prepoznamo nosioce i ne shvatimo poruke.

Postoje trenuci kad posegnemo van svog skučenog boravišta i gledajući kroz sebe, budno gledamo oko sebe. Tako se povezujemo sa svime što jeste i ništa nam ne promiče.

To nisu trenuci uzbuđenja. To je neka mirna radost, koja teče kroz nas i kroz sve oko nas, koja omogućava da gledamo i svedočimo, pre nego što se fokusiramo i preduzmemo učešće.

I tada srećemo mnogo anđela. Svuda. Nekad nas i ne pogledaju, jer je dovoljno to što smo mi videli njih. Nekad zastanu i obrate nam se. Nekad ih ne primetimo dok nas ne presretnu noseći rešenje nečega što nismo imali ideju kako da rešimo.

A nekad dolaze na poziv. Intenzivna potreba ih okuplja, ali oni ne rade ništa dramatično. Osim što rade tačno ono što je potrebno. Možda im je posao da to urade.

Ali toliko mnogo ima onih koji ne umeju da urade svoj posao, da kad naletite na onog ko ume, baš kad vama silno treba, to je anđeoska intervencija, sigurno.

Da biste sreli anđele, morate i sami biti u stanju da nekome budete anđeo. Da se nađete u pravom trenutku na pravom mestu i uradite pravu stvar, ne zato što ste to smislili i planirali, nego zato što je trenutak bio takav, a vaš spontani odgovor na trenutak – anđeoski.

136431616466710 image 400px Da li ste sreli skoro nekog anđela?

Jeste li pokušali da tražite u očima ljudi oko vas?

I ako mislite da treba da gledate okolo kome treba vaša pomoć, kako biste stekli nešto anđeoskog kredita, da ga potrošite kad vam bude frka, neće moći. To ne radi tako.

Anđeli deluju kroz našu spontanost.

Spontanost je adekvatan odgovor bića na zadatu situaciju.

Nekad spontano preuzimate stvari u svoje ruke, iako to niko od vas nije tražio i niko na vas nije ni računao.

Nekad spontano napuštate poprište jer to nije vaša borba.

Nekad spontano kažete baš ono što je nekome trebalo da čuje, pa da mu kažiprst mudrosti klikne na prekidač spoznaje i upali sijalicu prosvetljenja.

Ponekad, spontano ne činite ništa. Samo budete tu gde jeste, budni i spremni.

Ponekad anđela ugledate u ogledalu.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.