Prvi deo teksta u kojem je bilo reči o karakternim osobinama i navikama uvaženih direktora (gazdi), odnosno centralnih ličnosti malih, privatnih firmi koje obavljaju vrlo apstraktne, moderne i teško razumljive poslove, možete pročitati ovde. Ovaj put se upoznajemo sa ostatkom kolektiva.

Desna ruka

Šef, glavni koordinator, član top menadžmenta, izvršni direktor… Ili, možda, glavna šlihtara, poltron, najistrajniji fan i obožavatelj. Uostalom, svaki Pera, Žika ili Draganče ima svog Đuru, Janka ili Marka. On se obično predstavlja kao čovek iz prakse. U prevodu, ima dugogodišnje iskustvo, ali mu nedostaje formalno obrazovanje. Ovo poslednje, naravno, nikome ne smeta osim njemu samom. I, kao po pravilu, svoje ogromne komplekse leči na drugima.

On je taj koji se najglasnije smeje gazdinim šalama. Oponaša ga do te mere da, posmatrajući sa strane, cela predstava deluje više nego sablasno. Nalazi se na ivici suza ako stvari krenu nizbrdo. A što se tiče obavljanja privatnih poslova, njemu su povereni oni koji zahtevaju najviše odgovornosti (renoviranje stana, prodaja automobila i slično).

Desna ruka će te dočekati srdačno, baš kao da jedva čeka da ti prenese svoje celokupno praktično znanje. Ali, ako ti ne pada na pamet da mu konstantno govoriš kako je divan učitelj i uz to prava faca (što je, ako si iole normalan, vrlo izvesno), bićeš u problemu.

Leva ruka

U firmi će se možda pojaviti i takozvana leva ruka koja je u suštini vredan, sposoban, iskusan i odgovoran radnik. Tu je isključivo iz materijalnih razloga, uvek može da ode, jasno kaže šta misli, i zna da se i te kako usprotivi gazdinim navodnim briljantnim idejama. Ako pronađete zajednički jezik, odlično. Ali, ako jednostavno niste na istim talasnim dužinama, nema veze. Leva ruka ionako gleda svoja posla, i uopšte je ne zanima da li ćeš u kancelariji ostati 2 minuta ili 30 minuta nakon završetka radnog vremena.

Pobunjenici i šlihtare

Verovatno ćeš primetiti i nekoliko mrguda za koje će se kasnije ispostaviti da su sasvim normalne i pristupačne osobe. To su oni još uvek zvanično zaposleni radnici na koje se već neko vreme čeka da “daju ostavku” (Pomenuti su u prvom delu teksta).

Zapazićeš i one na prvu loptu natprirodno ljubazne i otvorene za komunikaciju. Njihova tehnika ulizivanja je dovedena do savršenstva. Ako načuju da je gazda na dijeti, pohvaliće ga da je smršao. Često mu se obraćaju uzvičnom rečenicom “Blago Vama!”, a izraz lica “Vau, kako ste se samo setili?!” namontiraju bar nekoliko puta dnevno. Ukoliko ti bude bila potrebna pomoć, izaćiće ti u susret samo ukoliko od toga imaju koristi. U suprotnom, okrenuće ti leđa iako će i dalje biti fini i slatkorečivi. A ako, daleko bilo, posumnjaju da si potpuno ovladao ne samo osnovnim nego i naprednim veštinama šlihtanja na radnom mestu, i da ih na neki način ugrožavaš, moraćeš obazrivo da koračaš po kancelariji i po okolnim prostorijama. Nemilosrdno će ti podmetati obe noge, bez trunke griže savesti.

Koliko ćeš se i da li ćeš se uopšte razočarati zavisi isključivo od dimenzija tvojih očekivanja, visine ambicija i količine energije koju si planirao i želeo da uložiš u svoje prve ozbiljne radne zadatke. Zato na vreme postavi stvari na pravo mesto. Zapamti da na ovakav posao ideš isključivo iz interesa, zaboravi na građenje karijere ili na unapređenje koje te možda i očekuje ako udeliš preveliki broj komplimenata. Ostani čovek. Upoznaj sebe, svoje potrebe, granice i domete. A usput, dok tražiš bolji posao koji ćeš sigurno kad-tad pronaći, kradi znanje. Može i u firmama ovog tipa svašta da se nauči.


Vanja Rajić Komplikovana i neodlučna, i dalje bezuspešno pokušava da smanji dimenzije svojih ogromnih očekivanja. Uvek traži, često pronađe, brzo se zasiti. Jede sir i čokoladu, nema običaj da se moli, a najviše voli da bude budna dok ceo svet spava.

Editors choice