Kojem ću se dobru privoleti?

Kojem ću se dobru privoleti?

Izbor između dva zla je prost. Birate ono koje sagledavate kao manje, za koje procenjujete da će imati posledice sa kojima će vam biti lakše da se nosite.

Još jedan lak izbor trebalo bi da bude između dobrog i lošeg, ali pošto ništa nije samo crno i samo belo, prvo morate da prokljuvite nijanse. Da li je loš izbor samo nedovoljno atraktivan, a naizgled dobar samo dovoljno sjajan da zaslepi prosuđivanje? Zdrav razum, nešto iskustva i savetovanja, trebalo bi da budu dovoljni da razdvojite žito od kukolja. A onda se možda pokaže da se tu ipak bira manje loš pravac. Prilikom izbora između dva kompromisna rešenja, presuđuje ono što nam je poznatije, prihvatljivije i sa čime se lakše suočavamo. Ne znamo da li je to suštinski bolji izbor, ali za nas u tom trenutku jeste.

Ali ako se nađemo pred izborom između dve dobre stvari, a obe nas vode u nepoznatom pravcu i menjaju nam život, sav naš razum, mudrost i iskustvo biće na ispitu.

Doživećemo stanje iz filozofske anegdote o Buridanovom magarcu.

On se našao gladan između dva jednako privlačna plasta sena i pokušavajući da odluči koji će načeti – umro od gladi.

Možda smo toliko navikli da biramo manja zla, pogodnije kompromise, manje tesne neslobode, da ne možemo ni da zamislimo sebe u poziciji tog sirotog magarca koji nije poživeo dovoljno da odabere između dva dobra.

Ali to jesu realne životne situacije, koje se ponekad dešavaju. Obično onda kad nam krene. Kad znamo šta hoćemo i usred smo realizacije velikih projekata.

Recimo, kupujemo stan.

woman with green eyes 004462981 Kojem ću se dobru privoleti?

Prodali smo neku zemlju sa kojom godinama nismo znali šta ćemo, a sada će to biti industrijski, uslužni ili stambeni kompleks, jer se gradi obilaznica i to će mesto biti prometno i unosno. Recimo.

I mi smo rešeni da kupimo stan, u kome će deca stanovati kad za neku godinu stignu na studije, a dotle ćemo ga izdavati, ma sve smo smislili krajnje razumno i delotvorno i pronašli smo nekoliko stanova koje treba da pogledamo. A onda se ispostavi da komšija prodaje kuću na moru, koja je godinama veoma posećen pansion od čije je dobiti komšija ugodno živeo. Samo što on više neće da se bavi time, ide kod sina u Kanadu, koji se tamo odlično snašao, da provede penzionerske dane sa porodicom.

I vama se upali lampica. Ako kupite pansion na moru i nastavite turistički posao, za koju godinu moći ćete da kupite svakom detetu sopstveni stan. Samo treba da prenesete najveći deo svoje životne organizacije na more i da počnete da se bavite ugostiteljstvom.

Veliki planovi, mnogo posla, velika dobit. Drugi život. Onaj bolji, o kome svi maštaju, a vi imate priliku da ga sebi stvorite.

Ali morate da se upustite u nešto potpuno novo i neočekivano.

Kupovina stana koji ćete izdavati dok vam ne zatreba deluje mnogo jednostavnije i lakše i ne zahteva od vas prevelike životne promene i angažovanja.

Kuća na moru – sezonski posao koji se veoma isplati i na kratke i na duge staze.

Stan i kirija u visini prosečne plate, koju ćete lagodno ubirati svakog meseca.

Novi život, napor i izgradnja solidnih temelja za širu perspektivu u budućnosti.

Ili opipljiva korist bez mnogo cimanja i nekoliko godina izvesnosti.

Vidite?

Svakome od nas želim da se u nekom trenutku nađe u ovoj vrsti dileme, da proceni svoju snagu i sposobnost i napravi izbor prema svojoj meri.


Aleksina Đorđević