Koji je tvoj posao, kad posla ima za sve?

Koji je tvoj posao, kad posla ima za sve?

I kad nastane katastrofa i kataklizma, svako treba da radi svoj posao. Možda to nije posao kojim se do sada bavio, a možda jeste. Možda možemo da pronađemo svoju ulogu u situaciji u kojoj ima mesta za svaku vrstu doprinosa. Šta je ono što najbolje radimo?

Gledamo svoja posla

Gledači svog posla mogu potpuno slučajno da ispadnu heroji. Jer kad im se na putu ispreče oni kojima treba da neko pogleda njihova posla, oni prosto urade sve što treba, ne zato što su mnogo humani, nego da ih sklone s puta. Uglavnom, oni koji gledaju svoja posla staraju se kako znaju i umeju da saniraju posledice, ne očekuju mnogo od drugih, ne nude se dobrovoljno da pomažu. Mrze što su se našli u situaciji u kojoj su se našli, jer ih ona ometa u mirnom gledanju svog posla. U netalasanju. Oni imaju šansu da otkriju odlučnost i delotvornost na mestu samoživosti i za divno čudo, oni to vrlo često i uspešno čine.

Volimo životinje

Odlično! Neko treba da se brine o spasavanju životinja. Da skrene drugima pažnju da je to neophodno, da apeluje, organizuje, deluje. Neka se bave ljudima oni koji to umeju bolje od njih. Da nije mnogo savesnih ljubitelja životinja i poštovalaca ljubitelja životinja, ne bi bilo ni odličnih primera kako to u praksi funkcioniše u trenutku kad su svi ugroženi. Samo napred, radite ono što vam najviše leži!

1bf5216457 Koji je tvoj posao, kad posla ima za sve?

Brinemo o deci

Senzibilisani na dečije potrebe, setiće se svega što treba deci i što bi drugi zaboravili u opštoj frci. Nisu dovoljne samo pelene i hrana za bebe, potrebne su i kadice za kupanje i vlažne maramice i bočice. Starija deca se sasvim lepo zabavljaju u vanrednim uslovima. Gumene čizme za šljapkanje po blatu i vodi, izvađena sedišta iz automobila – scenario za svakave avanture. Neka deca budu deca, u svim situacijama.

Organizujemo

Ima vrlo sposobnih organizatora, koji svoj talenat uspevaju da iskažu van profesionalnog opredeljenja, koji odlično zapažaju, logično zaključuju i imaju dobru procenu i orijentaciju. Oni će pronaći prave informacije i plasirati ih gde treba, podeliće poslove ljudima koji hoće da pomognu, a ne znaju šta treba da rade, uključiće, animirati i alarmirati svakoga da doprinese na svoj način. Setiće se svog potrebnog alata, uočiće slabosti i pokušati da ih isprave. Objasniće vam kako se pune i vezuju vreće s peskom, tako da se slože sve zajedno i ne ostavljaju rupe. Uopšte, setiće se ili pronaći gomile praktičnih uputstava o postupanju u vanrednim okolnostima.

Rmbamo na terenu

Najbolje nam ide da stavimo na raspolaganje svoju radnu snagu. Tako u potpunosti osećamo da smo korisni i da doprinosimo. Potrebna nam je lopata i organizator, da nas uputi šta treba da se uradi. A mi se onda upregnemo i uradimo. I budemo zadovoljni.
Naravno, u ovakvim okolnostima, u većini slučajeva svi moramo da radimo sve. I da gledamo svoja posla i ne kritikujemo i okrivljujemo druge i da se pobrinemo za sopstvene porodice i da pomognemo deci i životinjama. I da se organizujemo, da razmišljamo brzo i delujemo efikasno. I da uzmemo lopatu, džak, kanister, da cimamo i rmbamo. Ali ako se povežemo i pogledamo jedni druge, uočićemo odmah šta kome ide najbolje. A možda ćemo biti u stanju i da dozvolimo jedni drugima da radimo ono u čemu smo dobri. Na ličnu i opštu dobrobit.

Aleksina Đorđević