Prethodne vežbe za srećniji život možete da pronađete ovde.

Bolje je oprostiti, nego biti onaj kome je oprošteno.

 Bolje je razumeti, nego biti onaj kojeg su razumeli.

 Bolje je voleti, nego biti voljen.” – Sv. Fransis

Nepredvidljivost života je meni, za razliku od ljudi koji stvari prihvataju takvima kakve jesu i uživaju u njima, stvarala osećaj nesigurnosti, budila želju da kontrolišem, analiziram i definišem. U jednom trenutku sam shvatila da mene to jako iscrpljuje, želela sam da prihvatim život i uživam u njemu. I onda se pojavio problem. Ja ne samo da nisam znala kako to da uradim, nego sam shvatila da ne poznajem nikoga ko tako živi.

U želji da promenim svoj odnos prema životu, posmatrala sam ljude oko sebe. Primetila sam da se osnova svega što radimo nalazi u našoj sposobnosti da izgradimo povezanost (connection) sa ljudima na koje nas život usmerava. Ovo može da predstavlja problem jer, u svetu koji je ispunjen veoma jakim, marketinški izgrađenim strahovima, ljudi često imaju problem da se oslobode pritiska i dozvole sebi da budu to što žele.

Levi’s Commercial

Ono što pokreće i omogućava kavalitetne odnose nalazi se u našoj spremnosti da budemo emotivno izloženi, u našoj ranjivosti. I ovo je mesto gde se često saplićemo. Vezujući se za neke veštačke društvene kriterijume skloni smo da verujemo da jednostavno nismo dovoljno dobri. Ja sam se dugo klackala na ovoj ideji. Imala sam utisak da nisam dovoljno pametna, lepa, uspešna. Uporno sam se trudila da to sakrijem. Svoje nesavršenstvo doživljavala sam kao božju kaznu za prethodne životne propuste, kao i da je naporan rad na sebi jedini način da se iskupim za sve. Ovo je jako iscrpljujuć proces ispunjen nezadovoljstvom, usamljenošću, nesigurnošću.

Umorna od analiziranja i definisanja, dozvolila sam da se moje nesavršenstvo, moja ranjivost, ispolji. Bilo je potpuno oslobađajuće. Prestala sam da se trudim da budem savršena, da ubeđujem sebe da stvari koje govorim i radim nemaju uticaja na druge ljude. Nisam se trudila da životne neizvesnosti definišem ne bih li ih tako učinila izvesnim. Postala sam slobodna od onoga što sam mislila da treba da budem i jednostavno bila to što osećam.

Shvatila sam da mi je moje nesavršenstvo pomoglo da se povežem sa ljudima na iskreniji način, naučilo me je da razumem sebe i druge, a da me je moja ranjivost učinila hrabrom da govorim otvoreno o sebi. Isto kao što je nekada bila moje mesto strahova, nesigurnosti i izolovanosti, sada je postala moja sigurnost, sreća, zadovoljstvo.

I kako sam to postigla? Vežbala sam da budem srećna!

Smirnoff

Vežba br. 5 – Oslobodi se stvari koje nisu tvoja istina

Uzmi parče papira i podeli ga linijom na dva vertikalna dela. Na levoj strani napiši “neistina” a na desnoj “istina”. U levom delu napiši stvari koje si sklona da radiš, a znaš da to nije ono što ti zaista želiš. Na primer, “pokušavam da kontrolišem postupke svojih prijatelja”. U desnom delu napiši istinu o tome, na primer, “volim svoje prijatelje i želim da im pružim podršku”. Budi veoma detaljna i napiši sve što misliš da bi ovde trebalo da bude rečeno. Ispiši svoju istinu. Kada završiš iseci papir na dva dela, fizički odvoji kolone. Levu stranu uzmi i zapali ili je iscepaj i baci. Oslobodi se stvari koje misliš da nisu tvoja istina.

Budi otvorena da sa ljudima podeliš svoje snove, planove koje želiš da ostvariš. Možda ih inspirišeš da i oni počnu da sanjaju, planiraju. Uvek je lakše nešto uraditi kada znaš da nisi jedina u tome.

Carla Bruni – Quelqu’un m’a dit


Maja Selaković voli da se izražava kroz slike, čini joj se da se stvari tako doživljavaju intuitivnije i da je komunikacija smislenija. Ljubav prema vizuelnim umetnostima provela ju je kroz fotografiju, advertising, televiziju i film.

Editors choice