Ljudi koji su pomerali granice: Henry Darger

Ljudi koji su pomerali granice: Henry Darger

Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.

Henri Dardžer (Henry Darger) rođen je u Čikagu, 2. aprila 1892. godine. Nije imao ono što bi se moglo nazvati srećnim detinjstvom: izgubio je majku sa četiri, a oca sa osam godina i već tada je institucionalizovan sa dijagnozom “samozlostavljanja”, što je u ono vreme bio eufemizam za samozadovoljavanje. Trpeo je maltretiranje, uvrede, nipodaštavanja od nadležnih u ustanovama i kada je napokon uspeo da pobegne iz svojevrsnog mučilišta tog doba, spoljni svet nije imao mnogo toga da mu ponudi. Radio je kao čistač veći deo svog života i nikome oko sebe, baš nijednom, nije zapao u oči, osim možda zbog čudne navike da skuplja stare novine i časopise po parku.

Ipak, trebalo bi da znate  da je Henri Dardžer bio jedan od najfascinantnijih pisaca i umetnika 20. veka.

Uprkos svom naizgled ispraznom životu, Dardžer se, bez ičijeg znanja, bavio pisanjem i slikanjem, a takođe je i pokrenuo akciju za zaštitu dece bez roditelja. Iako je posvećenost umetnosti svakako pohvalna osobina, pogotovo za čoveka koji je bio relativno neobrazovan, ništa od ovoga ne svedoči po sebi o Henrijevoj genijalnosti dok se ne pogleda bliže njegov opus.

slika 126 Ljudi koji su pomerali granice: Henry Darger

Jedna od tri postojeće fotografije Henrija Dardžera

Najpoznatije delo Henrija Dardžera svakako je “The Story of the Vivian Girls, in what is Known as the Realms of the Unreal, of the Glandeco-Angelinian War Storm, Caused by the Child Slave Rebellion”, takođe poznata i kao “The Realms of the Unreal”, priča napisana u 15 tomova, na neverovatnih 15,145 strana zgusnuto kucanog teksta. Radnja je smeštena na izmišljenoj planeti, oko koje se okreće planeta Zemlja, a na kojoj divlja rat između nacija. Glavni protagonisti su deca, koja su ustala protiv tiranije jedne od nacija, predvođene devojčicama Vivijen i paletom heroja, za koje se veruje da svaki predstavlja jedan od Dardžerovih alter-ega. Detaljne, živopisne scene borbi, otmica, oluja, elemenata epske fantastike, oživele su čitav jedan svet koji je nikao u umu skromnog čistača.

slika 219 Ljudi koji su pomerali granice: Henry Darger

Dardžerova soba u kojoj je stvarao irealne realme

Pored teksta, knjiga je takođe sadržala i preko 700 ilustracija na papirima raznih dimenzija (neke su bila dugačke i do tri metra, a visoke po metar i po), rađenih vodenim bojama, u grafitu, kao i nekoliko kolaža. Slike su predstavljale dečije avanture, zastave raznih nacija koje su bile u ratu, oružja koja su se koristila, i često su bila propraćena komentarima u vezi sa događajem koji je predstavljen. Za likove dece, Dardžer je koristio portrete iz novina i magazina, što je i bio razlog njegovog konstantnog prikupljanja “đubreta” na ulici.

slika 313 Ljudi koji su pomerali granice: Henry Darger

Ilustracija iz "In the Realms of the Unreal"

Henrijeva dela nisu bila poznata za njegova života. Tokom njegovih poslednjih dana, dok je ležao u bolnici, uspešni fotograf tog vremena Nejtan Lerner (Nathan Lerner), koji je, igrom slučaja, izdavao sobu Dardžeru, otkrio je ovaj ogorman opus. Među hiljadama praznih flaša, tkanina, stotinama klupka končića i vune, ležalo je remek-delo umetnosti koja će postati poznata kao art brut (umetnost van granica dominantne kulture).

slika 413 Ljudi koji su pomerali granice: Henry Darger

Delo u 15 tomova

Henri Dardžer je umro 13. aprila 1973. godine, u potpunoj anonimnosti. Danas, njegova dela mogu se naći u renomiranim muzejima širom sveta: deo su stalne postavke Narodnog muzeja i Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, Čikagu, Irskog muzeja moderne umetnosti, kao i prestižne Collection de l’Art Brut.

Na kraju, šta je najvažnije nasleđe Henrija Dardžera? Pored umetničkih dostignuća i ogromnog opusa, ono što nam je pokazao um naoko jednostavnog čoveka, svakako je sposobnost jednog bogatog unutrašnjeg sveta da nadiđe sve granice. Obrazovne, ekonomske, kulturalne granice, sve se one šire i gube, da bi dopustile jednom čistaču ulica da bude deo naše stvarnosti.


Tamara Popović voli lepršavu poeziju koliko i strogu nauku, sjaj umetnosti koliko i čari svakidašnjice. Uvek na pola puta između konkretnog i apstraktnog, ne podnosi ekstremizam ni isključivost u bilo kom smislu. Uvek ima nešto da doda, što ume mnogima da oteža život, između ostalog i njoj samoj.