Muzej stakla u Šangaju predstavlja simbol urbane kulture i postindustrijske ere, koji pored edukativnog, ima i zabavni karakter. Objekat se nalazi u bivšoj fabrici stakla i zauzima prostor od 6,250 kvadratnih metara. Prostor, koji je prvenstveno imao industrijsku funkciju, pretvoren je u muzej umetnosti, obrazovanja i izložbi. Parola kojom su se vodili dok su ga gradili bila je: “Staklo je jezik umetnosti i nauke.”

slika 7s Muzej stakla u Šangaju

Kompleks modernog dizajna u svom sastavu osim glavnog izložbenog dela, prodavnica, restorana i kafića, ima prostor gde se uživo mogu gledati stare tehnike duvanja stakla

Muzej je zamisao Čang Lina (張琳; Zhang Lin), direktora šangajske kompanije stakla “Limited” koja proizvodi posuđe vrhunskog kvaliteta. Čang je želeo da podrži razvoj kineske umetnosti i proizvodnje stakla. Imao je viziju o napretku i inovacijama. Muzej je potpuno neprofitabilan i osim kompanije “Limited” sponzorisan je i od strane Šangajskog univerziteta, koji mu obezbeđuje akademsku i umetničku podršku.

U njegovom sklopu nalaze se četiri glavna odeljka čija je funkcija da obrazuje posetioce i širi umetnost. Prvi odeljak posetiocima govori šta je to staklo, drugi se bavi istorijom stakla u Kini i na zapadu, treći nam govori o njegovoj svakodnevnoj upotrebi i poslednji, četvrti odeljak je tipičan muzej posvećen savremenoj umetnosti stakla koji prikazuje radove, kako kineskih, tako i inostranih umetnika.

Osnovna funkcija bi mu bila u razvoju Beošan (Baoshan) distrikta, jer će svojim razvojem direktno povećati njegovu vrednost. Muzej prvenstveno želi da prikaže bogatu istoriju stakla i glamurozne radove na jednom otvorenom mestu u okviru obične ljudske zajednice. Služi kao most između Kine i sveta, a isto tako i kao most kulture i industrije.

Kako bi postao produktivan svojoj zajednici, muzej mora biti multifunkcionalan, što znači da mora obezbediti dovoljno zanimljiv sadržaj koji će privući ljude i poboljšati njihov doživljaj tokom posete. Pored osnovne teme stakla kao umetnosti, muzej će nuditi izložbe duvanog stakla, radionice “uradi sam”, konstruktivna predavanja, biblioteke i druge aktivnosti kako bi privukao ljude da ga posete.

Posebnost ovog objekta, osim što spaja lepo i korisno, je u vrednosti kineske istorije i postojanja. Mogao je biti srušen i potpuno zaboravljen, ali nije. U ljudskoj biti je očuvanje tradicionalnog i iskeno se nadam da će i naši, davno zaboravljeni objekti jednog dana dobiti nov sjaj.


Milica Stankić je student španskog jezika i hispanskih književnosti. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).

Editors choice